News Ticker

VOICE: Čišćenje najzagađenijeg vodotoka u Evropi po domaćem receptu

“Brzo i jeftino” čišćenje Velikog bačkog kanala na ispitu

Gotovo 400 hiljada kubnih metara decenijskog industrijskog mulja na najzagađenijoj deonici Velikog bačkog kanala trebalo bi da završi na tri specijalizovane deponije u Vrbasu. Domaći projekat finalnog rešavanja najzagađenijeg vodotoka u Evropi koji je podržala Pokrajinska vlada i nadležni sekretarijat tek nedavno su došli u fokus pažnje stanovnika Vrbasa zbog lokacija gde će se, prema projektu, mulj deponovati. Negodovanje građana uticalo je i na nagli zaokret lokalnog Ekološkog pokreta koji je ovih dana uputio otvorene kritike na “bezbedonosne rupe” u projektu koji je i sam ranije promovisao kao “brzo i jeftino rešenje”.

Iako se činilo da su prepreke za rešavanje problema sa najzagađenijim vodotokom u Evropi po domaćem receptu “jeftino i brzo” – tek papirološke i finansijske prirode, predstavljanje materijala za Prostorni plan područja posebne namene izmuljavanja, deponovanja i remedijacije sedimenta dela kanala Hidrosistema DTD Vrbas-Bezdan, koja je nedavno održana u Vrbasu, dovela u je fokus reči “jeftino”, “povoljno”, “ušteda” koje se u više navrata naglašavaju kao prednosti.

Na slabo posećenoj prezentaciji kojoj je prisustvovalo tek nekoliko zainteresovanih građana postavljeno je pitanje da li će u konačnom rešavanju najzagađenijeg vodotoka u Evropi stanovnici Vrbasa postati kolateralna šteta.

Iako skeptični da će problem zagađenja Velikog bačkog kanala na čijem se rešavanju radi već više od decenije ikada biti do kraja rešen, stanovnici koji žive u blizini određenih lokacija za deponovanje kanalskog mulja spremni su, kažu, da se suprotstave ovoj ideji svim raspoloživim sredstvima.

“Organizovaćemo peticiju. Sigurno da niko ne želi da im se taj mulj deponuje blizu kuće samo zato što je lokacija blizu i besplatna. Većina građana i ne zna za ovaj projekat, a mnogi misle da od toga nema ništa. Ja sam slučajno saznao i došao da čujem o čemu se radi. Živim na 50 metara vazdušnom linijom od druge deponije koja se nalazi u građevinskom rejonu. Nisam čuo da su se o lokacijama  deponija odlučili misleći na zdravlje stanovnika, već prema imovinsko-pravnim povoljnostima i blizini kanala”, konstatovao je jedan Vrbasanin koji je učestvovao u diskusiji.

Detalje o utiscima sa sastanka održanog 13. decembra široj lokalnoj javnosti, putem društvenih mreža, preneo je lokalni Ekološki pokret prvo kritikujući građane za “nerazumevanje, nepoverenje, skeptičnost”.

“Prisutnim građanima blizina naselja prestavlja nepremostivu prepreku za propuštanje mašina na kanal! Međutim, niko se od ovih strasnih diskutanata nije setio koliko nam je upravo sada blizu kanal i šta nam već čini! I posebno šta su oni sami učinili protiv stanja u kojem se kanal nalazi! Možda bi bilo najbolje da zamolimo komšije u Srbobranu da pronađu zgodno mesto za ovaj naš glib!”, napisao je predsednik EP Ratko Đurđevac u javnoj objavi na FB. Inače, Ekološki pokret je u prethodnih godinu dana aktivno učestvovao u promociji domaćeg Projekta koji je višestruko jeftiniji od nekih ranijih procena uz strane izvođače.

Đurđevac je, u objavi, reči kritike uputio i predstavnicima vrbaskog Odeljenja za urbanizam koji su na sastanku izneli da ih niko nije konsultovao u vezi sa lokacijama budućih deponija, ali i opštinsku vlast koja se gotovo uopšte nije angažovala da upozna građane sa projektom koji je urađen pre dve godine i treći put se prezentuje u Vrbasu.

Javna rasprava u Vrbasu

Brojni komentari na kritike vrbaskih ekologa na društvenoj mreži koji su stali na stranu zabrinutih građana rezultirali su drastičnim zaokretom Ekološkog pokreta i javnim obraćanjem Ratka Đurđevca pokrajinskom sekretaru za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Vladimiru Galiću.

Ono što je dotada sam Đurđevac promovisao kao “jeftinije a bezbednije rešenje”, u otvorenom obraćanju pokrajinskom sekretaru kritikovano je zbog niza “bezbedonosnih rupa” u “površnom, neprofesionalnom i sasvim nesavršenom odnosu prema budućem poslu”.

“Insistiranje na deponiji mulja uz naselje, kao konačno rešenje za prljavi kanal, potpuno je bahato i neprofesionalno!”, zaključio je Đurđevac zahtevajući da se “za ovaj posao maksimalno uvažavaju evropski bezbednosni standardi i primena najboljih dostupnih tehnologija što u ranom uvidu u Plan – nije prikazano!”

Pozivajući se na konsultacije sa širom javnošću, Đurđevac je ukazao da na ranom uvidu Plana nije predviđeno prekrivanje zaštitnom folijom ispunjene kasete sa tretiranim sedimentom iako ovakvi sistemi remedijacije postoje na tržištu.

“U potpunosti smo sigurni da su tvorci Plana to znali, ali ne želimo da spekulišemo zašto te tehnologije nisu uvrstili u njega!”, napomenuo je Đurđevac.

On je ukazao i da je insistiranje da se buduće deponije mulja smeste na opštinske parcele bez Ugovora o zakupu za deponovanje i njihovo održavanje dugoročno finansijski štetan posao za građane opštine.

Za najzagađeniji vodotok u Evropi – najjeftinije domaće rešenje?

Domaće rešenje za završnu fazu čišćenja najzagađenije deonice Velikog Bačkog Kanala započeto je još 2014. godine, saznaje VOICE, kada su JVP Vode Vojvodine raspisale javnu nabavku za izradu Generalnog projekta i Prethodne studije opravdanosti izmuljavanja deponovanja i remedijacije mulja na 6 kilometara dugoj deonici kod Vrbasa. Uz napomenu da se komisija neće baviti stručnom ocenom ponuda, kriterijum za dodelu ugovora bio je najniža ponuda.

Posao vredan 4,5 miliona dinara dodeljen je konzorcijumu koji čine novosadski Prirodno-matematički fakultet i “Hidrozavod DTD” doo iz Novog Sada. Projekat je 2016. godine usvojila pokrajinska reviziona komisija. Pokrajinska Vlada je u oktobru ove godine za izradu Prostornog plana izdvojila 18 miliona dinara iz budžetskih rezervi. Procenjena vrednost radova iznosila bi nešto više od 667 miliona dinara.

“Sasvim je razumljiva ambicija konzorcija okupljenog oko JVP Voda Vojvodine da izmuljavanje kanala izvedu sopstvenim kapacitetima uz podršku EU fondova”, zaključio je Đurđevac, “ali ista gubi na opravdanosti pod naletima jasnih argumenata vaše nespremnosti da u tom poslu zaštitite stanovništvo od daljeg ekološkog pogroma”, zaključuje se u otvorenom obraćanju Ekološkog pokreta Vrbas koji je ovaj dopis uputio, između ostalih, i na adresu Vlade Srbije i Evopske delegacije u Srbiji.

Za deponovanje mulja – prepreka Prostorni plan, rok za izmenu istekao?

Iako su Prostornim planom područja posebne namene izmuljavanja, deponovanja i remedijacije sedimenta dela kanala HS DTD Vrbas-Bezdan već određene tri lokacije za deponovanje mulja, Prostornim planom opštine Vrbas iz 2011. godine odlaganje mulja  bez prethodnog tretmana iz  kanala u zemljište nije moguće ukoliko svi sedimenti sa deonice od 6 kilometara ne budu tretirani. Važećim Prostornim planom opštine nije dozvoljeno deponovanje mulja u građevinskom rejonu na kojoj bi trebalo da se nađu dve od tri deponije- jedna u potpunosti, a druga delom.

Prostorni plan opštine Vrbas iz 2011 godine naveden je kao jedna od prepreka u izveštaju JVP Vode Vojvodine o projektu izmuljavanja Velikog bačkog kanala na najzagađenijoj deonici, a ukoliko se ne postigne dogovor sa opštinom Vrbas, Plan posebne namene trebalo bi da premosti ovaj problem, navodi se u izveštaju Stevana Ilinčića, pomoćnika direktora za hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav JVP Vode Vojvodine.

Inače, prethodni saziv SO Vrbas je na poslednjoj sednici 30. decembra 2016. godine usvojio Predlog odluke o izmeni i dopuni Prostornog plana opštine Vrbas,kao i Odluku o pristupanju strateške procene uticaja na  životnu sredinu. Ova odluka pala je u senku maratonskog dnevnog reda od 29 tačaka, a opština Vrbas koja se obavezala da upozna širu javnost sa sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana. Do danas nije javno objavljen izveštaj o Strateškoj proceni izmene Plana, kao ni sam Plan. Rok za izradu Izveštaja o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu od 12 meseci ističe ovih dana.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

Print Friendly, PDF & Email
About Ranka Ivanoska (39 Articles)
Ranka Ivanoska u novinarstvu je od 1999. godine u redakciji novosadskog magazina “Kibic fenster”. Od 2000. godine, angažovana je za lokalne medije Radio Vrbas i TV Bačka, kao i dnevni list Danas. Osnivačica je nezavisnog dvonedeljnika “Vrbaske novine”. Radila je kao novinarka dnevnog izdanja Ringier Axel Springer (Blic, Alo). U izbegavanju cenzure saradnica je VOICE-a i blogerka.

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.