News Ticker

Vojvođanske opštine i sela se žale na NIS

Kolike štete pravi NIS u Vojvodini?

Nakon što su sredinom septembra prošle godine opštine Srbobran, Kikinda i Kanjiža zatražile od Ministarstva rudarstva i energetike izmenu zakonske regulative, tako da sva sredstva koja se prihoduju od rudne rente pripadnu budžetima lokalnih samouprava na čijoj teritoriji Naftna industrija Srbije (NIS) vrši eksploataciju, odgovor i reakcije nadležnih su izostali.

VOICE je, međutim, dobio odgovor od nadležnog ministarstva na ovu inicijativu. U međuvremenu, pritužbe na rad NIS-a pristigle su i od predstavnika više mesnih zajednica i opština. Ta kompanija nije odgovorila na pitanja VOICE-a o rudnoj renti, koja su upućena još krajem prošle godine.

U Opštinskoj upravi u Srbobranu 16. septembra prošle godine potpisan je Protokol, kojim su se predsednici opština Srbobran, Kikinda i Kanjiža složili da je neophodna dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u delu koji se odnosi na način raspodele sredstava dobijenih po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina i eksploataciju nafte i gasa. Dokument je potom upućen Ministarstvu rudarstva i energetike.

Ministarstvo: Zahtev tri opštine u nadležnosti Pokrajine

Na pitanje da prokomentarišu inicijativu koja im je dostavljena prošle godine, u Ministarstvu rudarstva i energetike su, nakon što se VOICE žalio Povereniku za informacije od javnog značaja zbog neodgovaranja, ipak odgovorili da je taj zahtev neophodno uputiti Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine. U Ministarstvu rudarstva su odgovorili i koliko je NIS uplatio u prethodnih tri godine na ime rudne rente svakoj od vojvođanskih opština, a gde se potvrđuje da se ukupan iznos iz godine u godinu smanjivao.

Predsednici tri vojvođanske opštine, na čijim teritorijama se nafta i gas eksploatišu u najvećem procentu, konstatovali su u Protokolu da se, protivno odredbama pomenutog zakona, NIS-u naplaćuje samo tri odsto od prihoda, a ne propisanih sedam. A od tih tri odsto, tek 40 procenata je prihod koji se uplaćuje lokalnim budžetima.

Potpisnici su kao razlog za ovakvu intervenciju naveli pojačanu eksploataciju mineralnih sirovina, široko nezadovoljstvo građana, narušavanje životne sredine i drastične degradacije lokalnih infrastruktura, čime se uvećavaju zahtevi za naknadu štete.

Kako se navodi, 40 odsto od NIS-ovih “povlašćenih” tri odsto, nije dovoljno za unapređenje uslova života lokalne zajednice, izgradnju i sanaciju infrastrukturnih objekata u uslovima pojačane eksploatacije. Zbog toga su tri opštine tražile da se, dok se na NIS ne počnu primenjivati odredbe zakona, celokupan prihod od rudne rente uplaćuje budžetima lokalnih samouprava u kojima se eskploatiše.

Kanjiža: Naneta šteta obradivom zemljištu

Mihalj Bimbo

Mihalj Bimbo: Naneta šteta na usevima

Predsednik opštine Kanjiža Mihalj Bimbo objasnio je da bi dobijanjem celokupnog iznosa od rudne rente mogla da se uredi opština srazmerno vrednosti nafte koja se sa njene teritorije izvlači, jer zakon obavezuje lokalne samouprave da uplaćena sredstva moraju da koriste za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata s ciljem poboljšanja uslova života.

“Godišnji program korišćenja sredstava rudne rente šalje se na saglasnost u Pokrajinski sekretarijat za energetiku, a sastoji se iz tri grupe projekata – u prvoj je izgradnja infrastrukturnih objekata, potom oblast zaštite životne sredine, a treća oblast je dečja i socijalna zaštita u cilju poboljšanja uslova života lokalnog stanovništva”, objasnio je Bimbo za VOICE.

Naknada za korišćenje mineralnih sirovina, dodao je, značajan je prihod u budžetu opštine Kanjiža, jer naftno polje “Velebit” NIS-a na području kanjiške opštine daje trećinu domaće proizvodnje sirove nafte u Srbiji. Mihalj Bimbo je upozorio da lokalne vlasti nemaju podatke o tome koliko NIS crpi nafte sa nalazišta koja se nalaze na njihovim teritorijama, pa tako ni o zaradi te kompanije od eksploatacije. Na pitanje da li postoji mogućnost da NIS crpi više nego što prijavljuje, čelnik Kanjiže je objasnio da je kontrola kvantiteta eksploatacije u nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, te da opština nema saznanja da NIS eksploatiše više nego što plaća. On je dodao da je na osnovu izveštaja NIS-a očigledno da se rafinerijska prerada povećala za dva odsto, što znači da su kapaciteti eksploatacije povećani.

Opština Kanjiža preuzela je na sebe ulogu posrednika u razgovorima za naknadu štete između poljoprivrednih proizvođača, kompanije NIS i ruske kompanije “Kalinjingrad geofizika” za vreme seizmičkih ispitivanja, kojima se traga za naftom i gasom, a koja su vršena na proleće prošle godine na teritoriji te opštine. “Za vreme istraživanja naneta je šteta na većini zemljišta, jer su mašine ulazile na useve dok je zemlja bila mokra, tako su napravljeni tragovi duboki 30 do 50 centimetara. Iako je rađena rekultivacija zemljišta, poljoprivrednici su se žalili na to da ni posle rekultivacije neće moći da ostvare prinose koje bi inače ostvarili. Na kraju je postignut dogovor o meri naknade štete i neisplaćenih naknada više nema”, objasnio je predsednik opštine.

Prema njegovim rečima, NIS ne uključuje predstavnike opština u proces odlučivanja o eksploataciji. On je kazao i da, mimo prihoda od rudne rente, od 2008. godine postoji ugovor o saradnji između kompanije NIS i opštine Kanjiže, koja se svake godine obnavlja. “Ukupna vrednost godišnjih donacija od početnih deset miliona dinara smanjila se na pet miliona u 2013, 2014. i 2015. godini i od 2013. godine i raspoređuje se na osnovu konkursa za institucije i organizacije civilnog društva”, objasnio je predsednik opštine Kanjiža.

Kikinda: Uništavanje putne i komunalne infrastrukture

SO Kikinda

Skoro 50 odsto bušotina je u Kikindi

U odgovorima kikindskog Opštinskog veća za VOICE navodi se da je u toj opštini zabeležena degradacija životne sredine i devastiranje prirodnog okruženja, te da postojeća sredstva nisu dovoljna za sanaciju.

“Potpisivanjem Energetskog sporazuma, nadležnosti lokalne samouprave po pitanju prikupljanja sredstava na ime rudne rente stavljena su van snage. Smatramo da je prirodno da u područjima eksploatacije gde je prisutna i najveća degradacija bude uloženo, proporcionalno šteti, i najviše sredstava za otklanjanje posledica ovakve prakse”, poručili su opštinski većnici u Kikindi. Budući da se skoro 50 odsto aktivnih bušotina nafte i gasa nalazi na teritoriji opštine Kikinda, tvrde oni, sredstva koja bi se uplaćivala direktno u kikindski budžet bila bi neuporedivo veća, a samim tim i mogućnosti za sanaciju posledica eksploatacije.

Oni su istakli da im je u nadležnom ministarstvu rečeno da su njihovi argumenti, navedeni u Protokolu, prihvaćeni kao opravdani, te da su dobili uveravanja da će Vlada Srbije u narednom periodu posvetiti posebnu pažnju ovoj temi.

I u ovoj opštini nemaju saznanja o tome koliko NIS zarađuje od eksploatacije mineralnih sirovina na njenoj teritoriji. Upitani o šteti, oni su objasnili da prilikom eksploatacije mineralnih sirovina dolazi do degradacije životne sredine odnosno zemljišta, vode i vazduha. “Ulaskom i izlaskom mehanizacije do i sa mesta eksploatacije uništava se putna i komunalna infrastruktura, i prisutna je opšta degradacija zemljišta gde nakon toga imamo velike troškove rekultivacije. Pojavljuju se sve češće velika i značajna oštećenja velikog broja stambenih objekata, ruiniraju se prilazni atarski putevi, nanosi blato na kolovoz, a istovremeno je prisutna i velika buka koju prouzrokuju mašine u građevinskom reonu”, ističe se u odgovoru Opštinskog veća.

Kikindski većnici su se složili sa kolegama iz Kanjiže i poručili da bi lokalne samouprave trebalo da imaju veće nadležnosti po pitanju eksploatacije na njihovim teritorijama. Javnosti su poznati i ekološki akcidenti koje je NIS prouzrokovao u ovoj opštini, poput erupcije gasa, a Mesna zajednica Mokrin žalila se resornom Pokrajinskom sekretarijatu na uništavanje zemljišta i puteva. Nakon toga, krajem godine, sa NIS-om je dogovorena sanacija terena, koja je započeta krajem decembra prošle godine.

Upitani da navedu koliko je sredstava ta kompanija uplatila Kikindi kroz razne projekte i programe, oni su istakli da je u prošloj godini donacija NIS-a bila 17 miliona dinara, ali nije uplaćena u opštinski budžet, već na račune udruženja građana i pravnih lica koji su sredstva dobili po konkursu. Isti iznos, dodali su, predviđen je i za ovu godinu.

Žitište: Traktorima u protest ispred naftnog polja

Predstavnici mesnih zajednica Srpski Itebej, Novi Itebej i Banatsko Karađorđevo u opštini Žitište obraćali su se u više navrata NIS-u sa zahtevom da se sanira put koji prolazi kroz ta tri sela, a koji koristi i mehanizacija te kompanije. Sastanak menadžmenta NIS-a i predstavnika tri sela usledio je tek nakon što su krajem februara građani traktorima blokirali ulaz u naftno polje.

Iz NIS-a su poručili da su platili sve takse i doprinose i da vangabaritna vozila imaju dozvolu za rad, te da su zahtevi meštana neosnovani. Oni su obećali da će sanirati sve nanete štete, ali da ne prihvataju odgovornost za štetu na lokalnoj putnoj strukturi. U toj kompaniji su dodali i da ne mogu da se bave sanacijom puteva niti komunalnom infrastrukturom, jer to nije njihov posao. Oni su zapretili da će u slučaju novog protesta ove vrste zaštitu potražiti od nadležnih državnih organa.

SRPSKI ITEBEJ

Atar Srpskog Itebeja

Prema rečima predsednika Saveta MZ Srpski Itebej Zlatka Mrkšića, građani tog sela NIS-u zameraju uništavanje kompletne putne mreže vangabaritnom mehanizacijom, bahato ponašanje zaposlenih i u polju i u saobraćaju. On je napomenuo da saobraćajnica prolazi kroz centar sela. Na najave NIS-a da će se ubuduće obraćati nadležnim državnim organima, Mrkšić je za VOICE istakao da, ukoliko NIS ne ispuni dogovor, i predstavnici tri mesne zajednice će se obratiti nadležnim organima.

“U našoj Mesnoj zajednici, a po saznanjima i u celoj opštini, prave ogromne štete, od kojih neke neće moći ni da se saniraju. Najgore je ispuštanje sumnjivih materija i po ataru i po lokalnom putu”, naveo je on.

Poručio je da sredstva koja se vraćaju kroz rudnu rentu nisu dovoljna za sanaciju štete. On je istakao da problem predstavlja i to što se sredstva naplaćena na ime eksploatacije ne dele shodno količini eksploatisanog rudnog bogatstva, već na osnovu „političkog dogovora“ u vrhu opštine. “Naš zahtev je da se sredstva uplaćuju na račune mesnih zajednica i da količine eksploatisanog rudnog bogatstva budu javno prezentovane”, kazao je Mrkšić.

Predsednik Saveta MZ Srpski Itebej je naveo da ta mesna zajednica nema nikakvih ingerencija, kao ni lokalna samouprava. “Smatramo da najmanje što bi mesna zajednica trebalo da zna jeste plan rada, kako bismo znali kada da očekujemo povećanu frekvenciju saobraćaja i učestale operacije”, istakao je on.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Itebej Bela Peteš takođe je rekao da su građani tog sela nezadovoljni pristupom NIS-a prema okruženju. “Njihova namera je da iscrpe rudno bogatstvo i ne interesuje ih šta ostavljaju za sobom. Pristup prema svemu ovome je da izvuku što više para odavde i da nas zaborave”, istakao je on i dodao da je glavni put u Novom Itebeju za kratko vreme uništen više nego otkad postoji.

NIS-ov odgovor, dodaje, jeste da se redovno izmiruju sve obaveze i da imaju sve potrebne dozvole za kretanje vangabaritnih vozila. “Slažem se, ali ako već plaćaju, zašto onda ne zahtevaju od države da se popravi put, jer naše puteve u najvećem slučaju uništavaju oni sa svojim vozilima?”, upitao je predsednik MZ Novi Itebej. On je poručio da u toj mesnoj zajednici „stanuju i ljudi, a ne samo nafta“.

“Lokalna samouprava taj novac od naftne rente troši kako hoće, apsolutno ne uzima u obzir odakle potiče. Da li je novac od rente dovoljan – ne znam, ali znam da je i od ovolikog novca moglo mnogo više da se uradi”, ocenio je Peteš i dodao da MZ novac od rente ne vidi, te da ne može da utiče na šta se on troši.

Predsednik MZ Novi Itebej je istakao da mesne zajednice imaju sve manje ingerencija i to ne samo po pitanju rada NIS-a. “Ova infrastrukturna dobra su izgradili ljudi ovih naselja od mesnih samodoprinosa. Mi ovo ne možemo izgleda ni da sačuvamo, ne da ponovo izgradimo”, istakao je Peteš.

BanatskoKaradjordjevoI njegov kolega iz Banatskog Karađorđeva Mladen Ajduković istakao je da građani zameraju NIS-u to što sa svojom teškom mehanizacijom i šleperima uništava lokalne puteve. “Put kroz selo je u toj meri uništen da neki građani ne mogu ući autom u svoje dvorište, jer su bankina i put totalno raskopani“, objasnio je on.

Ajduković je naveo i da ne može da da precizan odgovor na pitanje o šteti sve dok se ne završi njena procena, ali i da pretpostavlja da je ona velika i da lokalna samouprava nije u mogućnosti da je sanira.

“Sredstva koja se vraćaju kroz rudnu rentu nisu dovoljna da se šteta sanira, jer da jesu ne bismo imali ovaj problem. Novac od rudne rente ide na račun Opštine i ona ga raspoređuje. Mi dobijemo jedan deo novca, ali to je malo da bi se mogle uraditi neke značajne stvari za građane Banatskog Karađorđeva.

Ajduković je poručio i da podržava inicijativu Srbobrana, Kikinde i Kanjiže i objasnio da MZ trenutno nemaju nikakve ingerencije po pitanju eksploatacije na njenoj teritoriji.

Predsednik Mesne zajednice Banatsko Karađorđevo je istakao da je bitno napomenuti da je 1960. godine, kada je formirana opština Žitište, potpisan sporazum između Opštine i tadašnjeg Naftagasa, kojim se ta kompanija obavezala da sanira svu štetu na putevima u Opštini Žitište, koju načini svojom mehanizacijom.

I Novi Bečej podržao inicijativu

Matija Kovac

Matija Kovač: Zagađenje životne sredine

Zamenik predsednika opštine Novi Bečej, na čijoj se teritoriji nalazi deponija naftne isplake, Matija Kovač objasnio je za VOICE da je ta opština na ime rudne rente u toku prošle godine dobila 2,2 miliona dinara, ali da u tom iznosu učestvuju još dva velika pravna lica, koja vrše eksploataciju. Na pitanje da li su ta sredstva dovoljna za nadoknadu štete koju NIS pravi u Novom Bečeju, Kovač je odgovorio: “Ne, ni približno”.

“Šteta se ogleda u oštećenju na lokalnim saobraćajnicama na kojima je upravljač Opština, kao i u zagađenju životne sredine. Takođe, naša opština je u dva navrata bila predmet geofizičkih istraživanja kompanije NIS, gde su značajne štete pretrpeli javni atarski putevi. Pritom, nadoknada štete bila je korektna samo prema fizičkim licima, odnosno šteti koja im je pričinjena”, istakao je Kovač.

Prema njegovim rečima, lokalna saobraćajnica nije projektovana za takvo opterećenje saobraćaja. Deo koji vodi do deponije, dodao je, potpuno je devastiran prolaskom teretnih kamiona sa isplačnim materijalom, a neprijatni mirisi sa deponije prostiru se širom okolinom. Zamenik predsednika opštine Novi Bečej poručio je da ta lokalna samouprava u potpunosti podržava inicijativu opština Kikinda, Kanjiža i Srbobran.

Upitan koliko sredstava NIS daje Novom Bečeju na ime raznih konkursa na godišnjem nivou, lokalni funkcioner je objasnio da ta kompanije putem programa “Zajedno zajednici” daje svega četiri miliona dinara, i to organizacijama sa teritorije opštine. “Smatramo da ovakav način dotacija opštinama u kojima kompanija NIS posluje nije adekvatan i zbog količine sredstava, ali i načina i kriterijuma koji se koriste za njihovu dodelu”, ocenio je zamenik predsednika opštine.

“Stanovišta smo da o kvalitetu i prioritetu projekata ne mogu adekvatno odlučivati ljudi iz komisija kompanije NIS, koji nikad nisu posetili opštinu kojoj preraspodeljuju sredstva”, dodao je on.

NIS Elemiru: Vaši zahtevi su neosnovani

Predstavnici Mesne zajednice Elemir u dva navrata razgovarali su sa predstavnicima NIS-a, kada su im predali i predračun premera radova koje bi ta kompanija trebalo da finansira ili barem sufinansira. U odgovoru toj mesnoj zajednici, u koji je VOICE imao uvid, NIS je naveo da se put koji koristi mehanizacija te kompanije može smatrati i lokalnim i da, kao takav, ima sve uslove za transport teretnim vozilima.

U odgovoru, koji je potpisao direktor Bloka Istraživanje i proizvodnja u NIS-u Irek Habipov, navodi se i da ta kompanija i njena vozila koriste ovu saobraćajnicu kao i sva druga vozila, te da redovno plaćaju taksu za održavanje puteva kroz proceduru registracije vozila.

“Iznos koji potražujete je velika investicija, koja bi prouzrokovala preispitivanje postojanja poseda na objektima NIS-a ka reci Tisi. Na kraju, smatramo da su vaši zahtevi neosnovani i u pogledu tvrdnje da je NIS jedini korisnik ove deonice i da kao takav snosi odgovornost za njeno oštećenje, kao i to da je procenjena vrednost radova enormna u odnosu na stvarno stanje kolovozne konstrukcije u Ulici Proleterska”, poručio je Habipov.

Odgovor se završava i porukom da, uprkos tome što NIS ima “vrlo dobru saradnju” sa MZ Elemir kroz razne donatorske akcije i investiranje projekata lokalne samouprave, “ovog puta” nije u mogućnosti da izađe u susret zahtevima.

Žalili se i Melenci, Mihajlovo, Jankov Most…

Isplacna jama  fotka MZ

Isplačna jama u Elemiru

Predsednik Saveta MZ Elemir Marko Kovačević rekao je za VOICE da je ta mesna zajednica tražila sanaciju jedne ulice i atarskog puta. Upitan da prokomentariše štetu koju toj mesnoj zajednici nanosi eksploatacija koju sprovodi NIS, on je istakao da se ona ogleda u opasnosti od niske baklje, koja služi za sagorevanje tehničko-tehnoloških viškova gasa, koja je, prema njegovim rečima, ujedno i zabranjena, i isplačnih jama, odnosno deponija tečnog otpada, u kojima se mešaju podzemne vode i materijal koji NIS iskopa. Kovačević je naveo da Elemir od NIS-a traži veću odgovornost prema zajednici na čijoj teritoriji radi. On je istakao da su se u toku ove i prošle godine, pored mesne zajednice Elemir, zrenjaninskoj lokalnoj samoupravi na NIS žalile i mesne zajednice Melenci, Mihajlovo, Jankov Most, Gradnulica i Žarko Zrenjanin, te da njihovi predstavnici očekuju da gradonačelnik Zrenjanina ispuni obećanje i organizuje sastanak na kojem bi, sem predstavnika MZ, bio i menadžment NIS-a.

Pokrajinski sekretarijat: U Vojvodini 50 zauljenih isplačnih jama

Rad NIS-a na eksploataciji nafte, kroz otvaranje naftnih bušotina i manipulaciju sa isplačnim jamama, takođe predstavlja jedan od aspekata uticaja na životnu sredinu, objasnili su za VOICE u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, koji kontroliše rad NIS-a u oblasti zaštite životne sredine. U tom Sekretarijatu su objasnili da se isplaka, koja nastaje tokom takvih radova, tretira kao neopasan otpad i u nadležnosti je Ministarstva rudarstva. Kako su naveli, u toku 2011. i 2012. godine NIS je sanirao, izmestio i rekultivisao 80 isplačnih jama na teritoriji Vojvodine i sanirano zemljište predao vlasnicima.

“Za svaku isplačnu jamu je vršena kategorizacija otpadne isplake, pri čemu je utvrđeno da se radi o neopasnom otpadu. Tokom izvođenja radova na naftnim bušotinama dolazi do zauljenja dela isplake i tada nastaje opasni otpad zbog povećanog sadržaja ugljovodonika. Postupanje sa ovom vrstom otpada je u nadležnosti pokrajinskog sekretarijata”, dodaje se u odgovoru resornog sekretarijata.

U njemu se dodaje da na teritoriji Vojvodine postoji oko 50 zauljenih isplačnih jama, od kojih je polovina na području Srbobrana-Turije. “Usvojen je plan Gasprom-NIS da se u toku tri godine kompletno izmeste, saniraju i rekultivišu sve zauljene isplačne jame. U cilju bezbednog deponovanja zauljene isplake pokrajinski sekretarijat je izdao dozvolu za rad deponije naftne isplake kod Novog Miloševa”, navode u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U ovoj instituciji su istakli da se povremeno dešavaju ekološki akcidenti vezani za rad na naftnim poljima, kao što je bio onaj koji se dogodio kod Turije. “Došlo je do nekontrolisanog curenja 300 litara sirove nafte i zagađenja zemljišta. Nadležna inspekcija za zaštitu životne sredina naložila je operateru da preduzme sve mere radi sprečavanja daljeg curenja sirove nafte i sanira zagađeno zemljište”, piše u odgovoru Sekretarijata.

NIS masine

Putevi propadaju, niko ih ne popravlja

Drugi akcident u prošloj godini, dodaje se, desio se uz Veliki bački kanal kod Turije kada se izlio fluid sirove nafte u vodotok i kada je nadležna inspekcija naložila postavljanje vodenih zavesa i adekvatno tretiranje naftne mrlje. “Izlivena nafta je prikupljena u sabirnu jamu obloženu nepropustnom folijom u cilju pripreme za dalji tretman u skladu sa zakonom”, objašnjavaju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U ovoj instituciji su dodali i da je, izgradnjom i uspostavljanjem postrojenja za spaljivanje otpadnih gasova u fabrici u Elemiru, smanjena koncentracija zagađujućih materija emitovanih u vazduh.

U resornom sekretarijatu su naveli i da kontrolišu rad rafinerija Pančevo i Novi Sad. U slučaju Pančeva, inspektori su zabeležili napredak u oblasti zaštite životne sredine, što se pre svega može dovesti u vezu sa investicijama koje se odnose na remont i modernizaciju postrojenja. U slučaju Novog Sada, povremeno je tokom prošle godine dolazilo do pojave neprijatnih mirisa, kao posledica isparenja nastalih tokom skladištenja i pretakanja sirove nafte i njenih derivata u pojedine rezervoare.

Pokrajinska inspekcija je naložila NIS-u niz mera za zaštitu životne sredine koje se odnose na korišćenje, održavanje i manipulaciju unutar postrojenja, tako da ne ispuštaju zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od dozvoljenih vrednosti emisije. Toj kompaniji je naloženo i da uspostavi monitoring kvaliteta vazduha vršenjem merenja na osam mernih mesta.

Radovi stigli do Beljanske bare

Predsednik Saveta za Park prirode Beljanska bara Ilija Gazepov izrazio je sredinom januara zabrinutost jer je NIS vršio radove na parceli u vlasništvu opštine Srbobran, bez saglasnosti lokalne samouprave, na kojoj se planira izgradnja etno sela. On je u svom apelu koji je objavljen na opštinskom portalu ukazao i na opasnosti koje eksploatacija može doneti Beljanskoj bari.

Gazepov je naveo da se malo zna i govori o zagađenju koje prouzrokuju aktivnosti kao što su istraživanja i eksploatacije mineralnog bogatstva. Predsednik Saveta za Park prirode je istakao da se na teritoriji opštine Srbobran nalazi naftno polje “Turija sever”.

“Pitanje je kakva im je tehnologija, kakve su mere zaštite predviđene za sprečavanje emisije u vazduh, vodu i zemljište, a one mogu da emituju različite štetne materije. To je nešto na šta posebno treba obratiti pažnju. Na žalost, u ovom momentu mi nemamo pred sobom jasnu sliku šta se dešava na tom polju“, poručio je on.

Nova havarija u Turiji

Kanal nafta

Jedan od akcidenata kod Srbobrana

Sredinom marta u opštini Srbobran došlo je do novog izlivanja nafte na dve lokacije. Kako je prenela Radio-televizije Vojvodine, ovog puta se radilo o manjim havarijama, koje su radnici blagovremeno primetili i započeli sanaciju. Opštinska inspektorka za zaštitu životne sredine u Srbobranu Nada Nađ izjavila je da je naftovod isključen i van pogona. Ona je objasnila da je došlo do perforacije naftovoda. Prema njenim rečima, nafta se izlila iz voda koji je na oko dva metra dubine i zagadila površinu oranice od nekoliko kvadratnih metara, što će biti sanirano. Ipak, o svemu je obavestila i nadležne iz pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine. Akcident je potvrdio i sam NIS, koji je saopštio da je odmah preuzeo neophodne mere. U toj kompaniji su istakli da će sanacija biti završena u najkraćem mogućem roku. “Ukoliko se utvrdi zagađenje tla, zemlja će biti deponovana na posebnu lokaciju koja je određena za odlaganje ovakve vrste otpada. Nije bilo opasnosti po životnu sredinu, niti je bilo rizika po stanovništvo”, poručuje se u saopštenju NIS-a.

NIS je, prema rečima predsednika Saveta za Park prirode Beljanska bara, izveo radove na iskopavanju rova i postavljanju cevovoda, u neposrednoj blizini parka prirode i time ugrozio njegovo postojanje. “Beljanska bara će biti ugrožena ukoliko se ovakve aktivnosti nastave, jer bi čak i minimalno proširenje radova prešlo granice i time direktno kršilo jednu od osnovnih zabrana: promena izgleda terena”, upozorio je predsednik Saveta.

Osim toga, napomenuo je, nastavak aktivnosti i eksploatacija mineralnih sirovina takođe su zabranjeni na čitavoj teritoriji zaštićenog područja. “Uprkos tome što se trenutno radovi ne odvijaju unutar samog parka, ničim nije garantovano da, ukoliko se sada dopusti, NIS neće polako proširivati područje, dok neminovno ne pređe na teritoriju parka prirode i time kompletno uništi ono po čemu je ovaj prostor karakterističan”, ocenio je Gazepov.

Beljanska bara, kao dragoceno stanište živog sveta, jedan je od retkih hidrografskih objekata, koji je u izvesnoj meri sačuvao nekadašnji izgled vodenog toka tipičnog za taj deo Vojvodine, odnosno Bačke. “Ovim putem izražavamo osudu aktivnosti čoveka, nemarnost prema prirodnom okruženju i nehat u ophođenju prema onome što nam je dato na čuvanje. U ime Saveta za Park prirode Beljanska bara izražavam najveće nezadovoljstvo zbog ovakvih aktivnosti i pozivam javnost da nam se pridruži – osuđujući ovakav pristup i ovakav način rada, kako bismo zajedno očuvali sredinu u kojoj živimo”, poručio je on.

Maja Živanović (VOICE)

Maja Zivanovic
About Maja Zivanovic (15 Articles)
Maja Živanović je Diplomirana novinarka - master komunikologije. Članica je Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Pisala je za List Zrenjanin, Blic i e-Novine. Trenutno freelance novinarka. Živi i radi u Novom Sadu, Vojvodina.

Leave a Reply