Vojvodina ostaje bez šuma, vlast ne mari, a poljoprivreda gubi stotine miliona evra

28. Oct 2020 by Dalibor Stupar | Nema komentara

"Svake godine u Nacionalnom parku Fruška gora iseče se između 50 i 60 hiljada metara kubnih drvne mase"

Ova godina izgubljena je po pitanju pošumljavanja za AP Vojvodinu jer je iz budžeta za ovaj posao izdvojeno nula dinara, odnosno rebalansom pokrajinskog budžeta sredstva koja godinama nisu ni izbliza dovoljna za ovu svrhu su ukinuta, što dodatno pogoršava stanje u ovoj oblasti, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Oni dodaju da APV nije u mogućnosti da se sama izbori sa tim problemom, te da bi u čitav posao u najmanje pošumljenom regionu Evrope trebalo da se uključi i država.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je početkom oktobra konkurs za jesenje pošumljavanje, a pravo na dodelu sredstava nemaju podnosioci sa područja AP Vojvodine. Pokrajina je još proletos raspisala konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za šume, ali, kako je objašnjeno, on nije realizovan zbog pandemije virusa korona, te su rebalansom pokrajinskog budžeta oduzeta sredstva planirana za ovu namenu. Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović, odgovarajući na kritike zbog ukidanja tih sredstva, krivicu je tada prebacio na lokalne samouprave i njihovu nezainteresovanost i nesposobnost. Sa druge strane, direktor „Vojvodinašuma“ Roland Kokai rekao je početkom oktobra u intervjuu za list „Dnevnik“ da je osnovna prepreka za povećanje pošumljenosti nedostatak slobodnih površina.

Od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ni posle četrnaest dana nismo dobili odgovore na pitanja, između ostalog, hoće li ipak biti jesenjeg konkursa pošumljavanja i u Vojvodini i hoće li, zbog izostanka sredstava za tu namenu ove godine, u narednoj ta sredstva biti povećana.

Nema ni polovine potrebnih šuma

Dejan Maksimović iz ekološkog društva „Stanište“ za VOICE ukazuje da bi AP Vojvodina, da bi bila u skladu sa evropskim standardima, trebalo da ima oko 310.0000 hektara pod šumom, umesto dosadašnjih oko 140.000 ili preciznije – nedostaje joj još oko 170.000 hektara.

– To je kao pojas širok 17 kilometara od Novog Sada do Subotice – kaže Maksimović, dodajući da se problem pošumljavanja zanemaruje kako od strane zvaničnika vlasti, donosilaca odluka, tako i od društva u celini.

Dejan Maksimović: Vojvodini nedostaje još oko 170.000 hektara šuma
(Foto: Reciklaza.biz)

Maksimović navodi i da još niko nije precizno izračunao štete koje zbog slabe pošumljenosti imamo u poljoprivredi, a da se one nezvanično procenjuju na nekoliko stotina miliona evra godišnje.

Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) za VOICE upozorava da je u poslednjih pet godina pošumljeno samo 260 hektara, a da je najveći problem što se iz Fonda za šume najveći deo sredstava izdvaja za izgradnju šumskih puteva, odnosno troši se upravo u onu svrhu koja je u funkciji smanjenja šuma. Arsić upozorava i da je u 2020. godini pošumljenost pala na 6,1 posto, da se strateški dokumenti ne realizuju, a da se čak i opredeljena minimalna sredstva na kraju rebalansima svode na nulu.

– Ne može da se prebacuje odgovornost na lokalne samouprave, ne mogu one da se okrivljuju za slabu zainteresovanost, nego, ako je to već veliki problem, onda to mora da se rešava tako da svake godine imamo osiguranu realizaciju tog cilja, parcijalno svake godine po malo. Evidentno je da ne postoji politička volja – ističe ona.

Maksimović podseća da je od 2014. godine do danas Pokrajinski fond za šume trošio između pet i 12 miliona dinara godišnje, što je, kako kaže, dovoljno za par desetina hektara i u poređenju sa našim potrebama neprihvatljivo malo, a što nedvosmisleno svedoči o zanemarivanju ove važne oblasti. Komentarišući optužbe Igora Mirovića na račun lokalnih samouprava, Maksimović kaže da bi ipak Pokrajina trebalo da bude ta koja daje impuls za pošumljavanje, jer to lokalne samouprave ne mogu da rade samostalno.

Dragana Arsić: Iz Fonda za šume najveći deo sredstava izdvaja se za izgradnju šumskih puteva (Foto: Facebook)

– Trebalo bi Pokrajina da osmisli programe i politike kako bi podstakla lokalne samouprave, ali ona očigledno to ne radi ili ne radi dovoljno, jer rezultata nema – napominje Maksimović.

On ukazuje i da je pošumljenost u opštinama Srbobran i Temerin po zvaničnim podacima ispod jednog promila.

– Četrnaest odsto je minimum po međunarodnim standardima. Kako od jednog promila doći do 14 posto, pitanje je na koje mi kao društvo treba da odgovorimo – ističe on.

Bar trećina republičkog budžeta za šume mora da se prebaci Vojvodini

Dragana Arsić ukazuje da je poražvajuće to što se konkurs Ministarstva poljoprivrede ne odnosi i na APV, jer bi “nisku pošumljenost u Vojvodini trebalo tretirati kao državni problem”.

– U Srbiji je pošumljenost između 29 i 30 odsto, u Evropi 45, što znači da je ovo državni problem i da bi republička Uprava za šume i republički organi morali da ozbiljno shvate taj problem i da učestvuju finansijski. Sigurno je da Pokrajinski fond za šume nije dovoljan da rešava ovaj problem, jer ako imate u vidu da svake godine treba pošumljavati 17.000 hektara, u narednih deset godina to znači da republički fond, republički organi, republički budžet mora da učestvuje i bar 30 odsto tog budžeta za šume mora da se prebaci na Vojvodinu – ističe Arsić.

Maksimović podseća da su u periodu 2014-2018 prihodi Pokrajinskog fonda za šume su bili oko 512 miliona dinara, a rashodi oko 467 miliona.

Karta šuma AP Vojvodine (mapa iz Prostornog plana)

– Kada se tu uračunaju i sredstva koja su iz 2013. preneta u 2014. dobijamo da je Pokrajina 94 miliona manje potrošila kroz fond nego što je prihodovala od naknada. A to što je potrošeno kroz fond, tih 467 miliona, više od 70 posto je potrošeno za izgradnju šumskih puteva. Negde između pet i 12 miliona se godišnje trošilo na neposrednoj akciji pošumljavanja, a svake godine se za pošumljavanje planira sve manje – kaže Maksimović, precizirajući da bi 75 odsto i više iz tog fonda trebalo da ide na mere koje dovode do povećanja pošumljavanja.

Napadi na Frušku goru

Pored nedovoljnog pošumljavanja, u Pokrajini je prisutan i trend degradacije šuma, a najupadljivija u tom procesu svakako je nekontrolisana seča šume na Fruškoj gori. Dragana Arsić kaže da je isprva postojao ignorantski odnos nadležnih prema prijavama OŠFG, ali da se upornost na kraju isplatila, te da trenutno postoji 11 prijava za kršenje zakona na Fruškoj gori, od kojih neke već dobijaju epiloge. Najnovija vest je da je građevinska inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj donela rešenje o obustavi radova i uklanjanju betonskog puta koji je na lokaciji Kesten, u opštini Beočin, izgradila firma Galens. Odluka je, pojašnjava Arsić, doneta nakon vanrednog inspekcijskog nadzora.

– Mi smo deo neformalne koalicije koja se zove Pošumimo Vojvodinu i koju čine 23 udruženja, a ove naše male pobede njih ohrabruju da koriste taj mehanizam inspekcijske prijave i da nije dovoljno da samo obaveste javnost ili upravljača, nego da je potrebno da to pošalju i u formi inspekcijske prijave. Nije lako to pisanje prijava, ali to je jedini način da se institucije izvuku na crtu i da se ohrabri inspekcija – rekla je ona.

Nedostižnih 14 odsto šuma

Još uvek aktuelni Regionalni prostorni plan AP Vojvodine 2011-2020. godine, između ostalog, po pitanju pošumljavanja predvideo je povećanje šumovitosti u APV sa 7,1 na 14,3 odsto do 2014. godine.

Kao osnovni cilj postavljeno je održivo upravljanje i korišćenje šuma i šumskog zemljišta. Predstoji usvajanje novog Regionalnog prostornog plana, te će tek tada biti jasnije kakvi su planovi pokrajinske administracije u narednoj deceniji.

Arsić podseća i da se svake godine u Nacionalnom parku Fruška gora iseče između 50 i 60 hiljada metara kubnih drvne mase, te da je apsurdno da se nacionalni park i zaštićeno područje tretiraju kao privredna šuma koja treba da donese neku ekonomsku vrednost.

– Zato smo mi tražili i moratorijum na seču šume, ne bi li se dalo vremena oporavku šuma Fruške gore i ne bi li se onda intenzivnim pošumljavanjem taj problem rešavao kontinuirano – rekla je ona.

Zbog njenog javnog angažmana i ukazivanja na drastična kršenja zakona, protiv Dragane Arsić na društvenim mrežama je vođena kampanja u kojoj je cilj bila njena diskreditacija. Ona je taj napad povezala sa velikom inspekcijskom prijavom za Kesten koja je, po njenim rečima, školski primer nezakonite sprege više interesa, a “ne samo šumskih”.

Foto: FB Odbranimo šume Fruške gore

– Interesa ljudi koji se bave sečom šuma i profitiraju na razne načine i interesa investitora. Mi smo se 20 meseci unazad bavili sečama šuma, podnosili smo inspekcijske prijave, ali do tada nije bilo takvih napada. Međutim, sada je u pitanju zajednički interes tih nesavesnih ljudi koji zloupotrebama i kriminalnim, koruptivnim radnjama učestvuju u ovom segmentu seče šuma, ali je to sve povezano i sa investitorom koji ostvaruje neke svoje interese kršenjem mnogih zakona kada je u pitanju ta lokacija Kesten – navodi naša sagovornica.

Zemljište pošumljavati a ne poklanjati investitorima

Naši sagovornici se slažu da je faktičko stanje na terenu takvo da nema površina za pošumljavanje, ali dodaju da to nikako ne sme biti izgovor i opravdanje nadležnih. Arsić predlaže da se problem pošumljavanja realizuje i putem podizanja vetrozaštitnih pojaseva, odnosno interresorne saradnje pokrajinskih organa – sektora poljoprivrede i saobraćaja u isto vreme.

– Mora se formirati jedan interresorni projektni tim koji bi koordinirao aktivnosti i rešavao probleme na relaciji pokrajinskih sekretarijata, ova dva resora i republičke Uprave za šume. Takođe je bitno da se obim seča šume u komercijalne svrhe u Vojvodina šume smanji, da se poveća rasadnička proizvodnja i da se pošumljavanje vrši, ne klonskim topolama koje nisu šume u ekološko-biološkom smislu već plantaže za drvnu masu, nego sa dugoživećim autohtonim vrstama drveća – rekla je ona.

Arsić pita i zašto se državno zemljište, umesto što se poklanja stranim investitorima, ne nameni za pošumljavanje.

– Zašto, recimo, tih 160 hektara zemljišta datih kineskoj kompaniji Linglong, koja će biti najveći zagađivač u Vojvodini, nije dato „Vojvodinašumama“ ili Gradu Zrenjaninu, da se na toj površini uradi pošumljavanje koje bi bilo ispunjavanje strateških ciljeva – istakla je Arsić.

Orlović: Sistem u Vojvodini bolji nego u ostatku Srbije

Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu institucija je koja je proteklih desetak godina radila i na projektima pošumljavanja lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine. Po rečima direktora te ustanove Saše Orlovića, lokalne samouprave zainteresovane za pošumljavanje javljale bi se Institutu, koji bi im onda pravio projekat pošumljavanja za određeno zemljište, nakon čega bi one konkurisale kod pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za sredstva za sadnice, sadnju i održavanje.

This image has an empty alt attribute; its file name is Sasa-Orlovic-foto-Dalibor-Stupar-1024x698.jpg

– Urađeni su projekti pošumljavanja za opštine Novi Bečej, Beočin, Apatin, Vrbas, Kula, Kikinda, Žabalj… ima opština koje su izuzetno aktivne, ali treba nam i više. Urađeno je projekata za površinu od oko 800 hektara i to je dobro. Neke od opština su nas angažovale da posle nadgledamo i realizaciju – ističe Orlović, dodajući da je najvažnije da drveće koje se sadi odgovara zemljištu, a ne da li je u pitanju autohtona vrsta.

– Bagrem se, recimo, ne smatra domaćom vrstom, u pitanju je invazivna vrsta, ali Mađarska je duplo povećala pošumljenost sadeći topolu i bagrem. Bagrem daje 500 kilograma meda po hektaru – dodaje Orlović. Smatra da je sistem koji se sprovodi u AP Vojvodini, gde je neophodno investirati da bi se napravila šuma, bolji od onog koji se primenjuje u ostatku Srbije.

– U Vojvodini, ako hoćete da uradite pošumljavanje kao fizičko lice, ili ko god hoće da pošumljava, plate mu se i sadnice i mere nege u roku od pet godina. Vrlo je stimulativno, jer uglavnom se negde dobiju sadnice i to je to. A najlakše je nešto zasaditi, a glavni izazov je to onda održavati jer tu treba i novca i svega, mora i da se kosi, zaliva i štiti da bi se šuma formirala – precizira Orlović.

Pošumljavanje Vojvodine, dodaje, složen je posao sa multi efektima.

– Imamo drvo, ono oslobađa kiseonik, vezuje ugljendioksid, klimatski je dobro, štiti od vetra, razvija pčelarstvo, tu je onda divljač, razvija se diverzitet, predeo je drugačiji. Čak i kada su u pitanju zasadi za biomasu. Zatim, možemo da razvijamo turizam. Zamislite da imamo vetrozaštitni pojas od Kovilja do Begeča ili Futoga i da tuda ide biciklistička staza? Moramo povezivati više delatnosti – rekao je Orlović.

Maksimović podseća da je i mreža „Pošumimo Vojvodinu“ predlagala neke modele i načine kako bi problem pošumljavanja u APV mogao da se reši.

– Na primer, izmenama Zakona o šumama bi lokalne samouprave trebalo da se obavežu da izrade plan pošumljavanja, gde bi u toku izrade tog plana izdvojile površine koje su pogodne za pošumljavanje i rešile imovinsko-pravne i katastarske odnose na njima. To je nešto u čemu lokalne samouprave imaju nadležnosti i one bi to mogle da reše kroz izradu takvih planova, a Pokrajina bi mogla da im pomogne u izradi tih planova sufinansiranjem – navodi on.

Dodaje da bi tek nakon izrade tih planova, koji bi obuhvatali i tačan spisak vrsta i predračun radova, lokalne samouprave mogle da konkurišu kod Pokrajinskog fonda za šume. Takođe, navodi Maksimović, izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu ili Zakona o šumama, lokalne samouprave bi mogle da se obavežu da određeni procenat poljoprivrednog zemljišta izdvoje za pošumljavanje i da ga ne daju u zakup.

Dalibor Stupar (VOICE, foto: Odbranimo šume Fruške gore FB)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email