Još uvek bez masovnijeg okupljanja građanskih inicijativa na nacionalnom nivou

Država Srbija je represivna, a državni interes neretko se povinuje privatnom i partijskom zbog čega su građani nemoćni da se izbore za svoja prava na institucionalnom nivou, moglo se čuti na dvodnevnoj međuregionalnoj konferenciji o borbi za građanska prava i pravu na građansku borbu – „Specijalni rat“, koja je održana proteklog vikenda u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu. Govornici, predstavnici građanskih inicijativa iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, upozorili su tom prilikom da je postojeći sistem nenaklonjen građanskom organizovanju, dok je državni aparat dobro organizovan samo kada je potrebno diskreditovati protivnika, zbog čega se sve češće ukazuje potreba za  samoorganizovanjem građana u svim segmentima javnog života.

Jedno od rešenja za prevazilaženje postojeće situacije jeste i ujedinjenje lokalnih inicijativa u jednu prepoznatljivu na nacionalnom nivou, a začetak tog procesa svakako jeste obnavljanje rada pre dve godine formiranog Građanskog fronta. Međutim, on za sada obuhvata tek nekoliko inicijativa, dok većina širom Srbije još uvek deluje samostalno.

Građanski front prvi korak

Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd kaže za VOICE da se u novoobnovljenom Građanskom frontu, koji je okupio građanske inicijative iz Beograda, Niša i Kraljeva, trenutno radi na pronalaženju odgovora na pitanje kako dalje.

– Zacrtali smo neki rok do kraja godine da vidimo kako će se ta platforma dalje razvijati. Kako će se zvati, čime će sve da se bavi, da li će izlaziti možda na parlamentarne izbore,. A svakako sve organizacije nastavljaju svoj rad na lokalnim pitanjima, tako da je na nama da odgovorimo šta ćemo dalje – rekao je Veselinović. Ističe da, za razliku od političkih partija, građanske inicijative svakodnevno rade s građanima i na ličnom primeru pokazuju vrednosti za koje se zalažu. U tom kontekstu, Ne da(vi)mo Beograd je, za razliku od opozicionih partija, nakon pogibije dva radnika na gradilištu Beograda na vodi organizovao protest ispred Vlade Srbije na kojem je upozorio da je od početka godine bilo više desetina sličnih pogibija.

– Pokušavamo svakodnevno da zaštitimo ljude od iseljenja, stalno smo na tim akcijama protiv prisilnih iseljenja, radimo sa različitim grupama oko raznih „malih“ problema koji muče građane i mislim da je to način da se pokaže da nisu svi isti i da postoji neka suštinska razlika – ističe Veselinović.

Dejan Radosavljević iz inicijative Ne damo Livadicu! ocenjuje za VOICE da postoji više problema kod udruživanja inicijativa na nacionalnom nivou, jer je za tako nešto potrebna ozbiljna logistika i dovoljan broj aktivista koji bi u svakom momentu bili operativni, te stabilna finansijska konstrukcija.

– Mislim da u ovom momentu nema mogućnosti da se ta priča organizuje na nekom širem nivou. Ali povezivanje inicijativa iz različitih gradova koje se bave istim temama i pitanjima, pre svega pitanjem stanovanja, uređenja životne sredine, neposrednog okruženja i tako dalje, neko povezivanje i razmena iskustava jeste osnov za eventualno povezivanje na višem nivou – navodi Radosavljević. Drugi deo problema, prema njegovom mišljenju, jeste što čak ni sam ulazak u političke institucije ne garantuje mogućnost da se u nekom razumnom i kratkom periodu sprovedu zacrtane agende i promeni aktuelna politika.

– Takve inicijative i kada su, pretočene u političke pokrete, uspele da uđu u neke organe koji vrše vlast, a to je mali broj ljudi, u nemogućnosti su da samostalno menjaju nešto, da guraju svoju agendu. Ono za šta se inicijative zalažu generalno je da, bez obzira koja politička opcija u nekom momentu vrši vlast, postoje mehanizmi gde se šira javnost, građani moraju uključiti u donošenje odluka – ističe Radosavljević.

Regionalna razmena iskustava

Jedan od organizatora konferencije „Specijalni rat“, Ozren Lazić iz Omladinskog centra CK 13 za VOICE kaže, da je cilj bio da se prikažu različita iskustva političkog organizovanja u odbrani javnih dobara i da na taj način odgovori na pitanje koje je mesto i uloga udruženja građana, inicijativa – civilnog društva uopšte, u devastiranom političkom prostoru države od strane umreženih interesa partokratije i kapitala.

– Naša polazna tačka jeste da je „opozicionizam“ civilnog sektora upravo nametnut od strane države jer je zakrčila demokratske potencijale institucija, zbog čega su ljudi primorani na otvorenu borbu. Što je ulog borbe veći, kao što je u pitanju očuvanje reka i naselja, ljudi su spremniji na radikalnije oblike borbe – rekao je Lazić. Dodao je da Hrvatska prednjači u ujedinjavanju inicijativa i stvaranju širih političkih platformi, a da građanskim incijativama u Srbiji treba još vremena za šire udruživanje, iako već postoje mreže organizacija poput Građanskog fronta i Nezavisne kulturne scene Srbije.

Na konferenciji su organizovana dva panela – „Politike i metode građanskog organizovanje“ i „Mišljenje i stvaranje odnosa civilno društvo – građanske inicijative – država”. Predstavnici brojnih građanskih inicijativa iz zemalja bivše Jugoslavije razmenili su iskustva i delili modele borbe. Tu su bili predstavnici Omladinskog pokreta „Revolt“ iz Tuzle, Centra za životnu sredinu i inicijative „Naš prostor“ iz Banja Luke, „Udruženi pokret slobodnih stanara“ iz Niša, „Ne davimo Beograd“, zatim „Žena Kruščice“, organizacija „Crvene“ iz  Sarajeva, platforma „Zagreb je naš“. Lazić ocenjuje da su iskustva građanskih inicijativa iz regiona primenjiva u svim zemljama, jer su u suštini u pitanju ista društva.

– Videli smo da svaka inicijativa počiva na rešavanju određenog problema u određenom kontekstu, što za sobom povlači i dosta specifino „kretanje“ kroz instutucionalnu i ne-institucionalnu borbu – rekao je Lazić ocenivši da je situacija u Bosni i Hercegovini možda najnaklonjenija građanskim incijativama.

– Nasuprot tome, Srbiju sve više karakteriše centralističko upravljanje i apsolutna uzurpacija institucija na svim nivoima, zbog čega je građanima mnogo teže da ostvare svoja prava, jer nema političke volje da ih se uključi u proces odlučivanja o pitanjima od opšteg interesa – istakao je Lazić.

Veselinović upozorava da se promena sistema neće dogoditi preko noći, već da je u pitanju društveni proces dugog trajanja.

– Mi pokušavamo da ovim načinom delovanja gledamo u budućnost, da vidimo 10-20 godina unapred. Da neke nove ljude vrednosno i ideološki preokrenemo, pa da onda sledeća generacija ima neku zdravu polazišnu osnovu političkog organizovanja. I da onda mogu da se dese ozbiljnije promene. Mislim da je naša uloga u tom političkom organizovanju postavljanje nekog normalnijeg, iskrenijeg, pravednijeg i solidarnijeg sistema, a ne puko osvajanje neke vlasti – ističe Veselinović.

(Ne)bežanje od politike

Saša Petrović iz Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, upozorio je tokom konferencije da politika postavlja brane koje ne mogu da se prevaziđu i ocenio da u mnogim jednopartijskim sistemima postoji politički pluralizam, dok u ovom „fasadnom višepartijskom sistemu“ postoji samo jedno političko mišljenje. Petrović je rekao da su u UPSS odlučili da ne diskutuju ni sa kim ko je umešan u ovu i ovakvu politiku i ko joj daje legitimitet na bilo koji način.

– Ono za šta se mi zalažemo je direktno učešće građana u odlučivanju. Narodna volja, odnosno glas naroda se ne uvažava ni na jednom mestu. Mi nemamo nijednu političku partiju, politička partija treba pre svega da se zasniva na nekoj ideologiji, mi to na žalost odavno nemamo na ovim prostorima. Nemamo nikakvu ideologiju, imamo masu nekih samozvanih lidera, koji su lideri što zbog interesa, što zbog nečije tuđe direktive, i oni uzurpiraju taj politički prostor koji nije njihov, nego je naš – kaže Petrović. Upozorio je da, prilikom udruživanja inicijativa, sujete moraju da se ostave po strani, a da o eventualnom izlasku na izbore neće odlučivati aktivisti već narod, jer će se takva želja u nekom trenutku sama javiti.

– Mi smo narod koji je politički neobrazovan, mi smo adolescenti demokratije i jednostavno ne shvatamo šta suštinski demokratija znači – rekao je Petrović precizirajući da bi nevladin sektor trebalo da bude neko ko u lokalnoj sredini okuplja ljude koji žele da učestvuju u političkom procesu. Veselinović smatra da građanske inicijative ne beže uvek od saradnje s političarima i podseća da su sarađivali po pitanju izbornih pravila ili medijskih sloboda. Upozorava i da je problem što građani najčešće žele ono protiv čega se građanske inicijative u suštini bore – jednu partiju, jasno liderstvo i simplifikaciju poruke. On, pak, ne veruje u podelu – ili politika ili građansko društvo, jer smatra da jedno bez drugog ne ide.

– Te dve stvari treba da budu nekako vrednosno, koliko-toliko povezane. Normalno je da različite ekološke organizacije imaju svoju partiju, koja ih vrednosno zastupa, da se razumeju i slično. Toga kod nas nema i mislim da je to jedan od uzroka problema – istakao je Veselinović.

Spens prekretnica

Radosavljević kaže da se intenzivno radi na ujedinjenju inicijativa koje su trenutno aktivne na nivou Novog Sada.

– Uskoro će u nekoj ozbiljnijoj formi biti urađeno i strateško planiranje za neke buduće aktivnosti, za precizno određivanje svih ciljeva, za eventualno ujedinjavanje u neku zajedničku inicijativu, koja će  se možda pretvoriti u neku organizaciju ili udruženje – kaže Radosavljević. Dodaje da će nakon strateškog planiranja biti precizno utvrđeni i definisani ciljevi.

– Od strane građana i javnosti javlja se želja da se to pretoči u neki ozbiljniji, pa i politički pokret, koji bi se zaista angažovao na klasičnom političkom nivou. Upravo ta priča koja se tiče nižih nivoa organizovanja, koji bi trebalo da budu najbliži građanima, koji se tiču mesnih zajednica, tu bi trebalo da počne da se gradi neka nova forma organizovanja – upozorava on. Radosavljević očekuje da bi, ukoliko se najavarušenja Spensa ispostavi kao izgledna opcija, to mogla da bude dodatna tačka okupljanja svih inicijativa, ali i okidač za ozbiljan revolt građana koji se sada po tom pitanju za sada drže po strani.

– Mi ćemo se, s naše strane, potruditi da širu javnost pokušamo da probudimo. U skadu sa razvojem situacije pripremićemo odgovarajuće mere i načine delovanja, kako da na eventualnu realizaciju takvih odluka i mi reagujemo – kaže on, bez otkrivanja karata. Ozren Lazić iz CK 13 smatra da je za uspešniju borbu za očuvanje Spensa potrebna šira mobilizacija građana Novog Sada, pa čak i jedna inicijativa koja će se baviti samo pitanjem Spensa.

Dalibor Stupar (VOICE)