Stanari jedinog solitera u Vrbasu odlučili su jednoglasno da sudskim putem ostvare zakonom garantovana prava u oblasti naplaćivanja komunalnih i grejnih usluga koje država, kršeći sopstvene rokove, ne poštuje već više od tri godine. Vlasnici svih 56 stanova zgrade tik pored opštinske zgrade potpisali su zahtev kojim od nadležnih komunalnih preduzeća traže da im se usluge više ne naplaćuju, suprotno Zakonu, paušalno po broju kvadrata odnosno članova domaćinstva- već po utrošku.
Već godinama su primer složnih stanara kojima je Zakon o kolektivnom stanovanju išao na ruku u ostvarivanju zajedničkih prava. Ali, garantovana prava još nisu ostvarili.
Niz zakona, od Zakona o zaštiti prava potrošača, o komunalnim delatnostima, energetici, pa i opštinska odluka o pružanju komunalnih delatnosti garantuje im da “korisnik usluge plaća utvrđenu cenu prema stvarno pruženoj usluzi”, a ne po broju stanara ili broju kvadrata.
Jovan Stankov, stanar i upravnik solitera kaže da se već godinama ni broj članova domaćinstva, ni broj kvadrata po kojima im se naplaćuju usluge vode i grejanja ne poklapaju sa stvarnim stanjem.
“Ne želimo da se međusobno prebrojavamo, kontrolišemo ko se koliko puta tušira tokom dana, koliko rebara imaju komšijski radijatori. Jednostavno, tražimo da nam se omogući da svako od nas plaća onoliko koliko potroši. Zahtevamo da inspekcija izvrši nadzor kako bismo utvrdili dosadašnje nepravilnosti, ali ono što stvarno zahtevamo je uvođenje mernih uređaja. Očekivani argument da se za pojedinačne merne uređaje nema para smo odmah prevazišli, jer imamo zajednički fond koji to može da pokrije”, objašnjava Stankov dodajući da je soliter već godinama jedna od retkih stambenih jedinica u Vrbasu koja poseduje fond od rente zajedničkog prostora.
Jovan Radović iz udruženja “Lokalna alternativa” kaže da bi primer vrbaskog solitera mogao biti test za lokalnu samoupravu i državu, ali i edukativni primer u oblasti zaštite prava potršavača za ostale građane.
“Ne vidim razlog zašto bi se komunalna preduzeća opirala odluci skupština stanara koji se odluče za plaćanje po utrošku, iako smo svesni da se primena zakona kada je reč o pravima građana sprovodi nevoljno ili aljkavo”, kaže Radović.
Prema njegovim rečima, slučaj “vrbaskog solitera” pozitivan je primer građana koji su uglavnom prepušteni samima sebi da urede međusobne odnose u kolektivnom stanovanju.
“Nebrojeni su primeri sukoba i nesloge upravo zato što se potrošnja sa centralnog vodomera koji često obuhvata više stambenih jedinica deli na domaćinstva koja, stvarno ili lažno, prijavljuju broj članova. Da ne govorimo stvarnom boravku stanara u toku obračunskog perioda, pitanju potrošnje za odrasle i decu, i uopšte pojedinačnih potreba. Zakon kaže jasno ‘naplaćivanje po utrošku’, a i danas se plaća ofrlje. Sve to dovodi do nezadovoljstva korisnika usluga, ali i do međusobnih nesuglasica stanara. Svrha centralnih vodomera i registracije stambenih jedinica jeste preuzimanje odgovornosti za održavanje pojedinačne i zajedničke infrastrukture. Ono što stanari imaju pravo da traže je fer tržišna cena i naplata stvarne potrošnje”, kaže Jovan Radović iz “Lokalne alternative”.
Stanari su na skupštini jednoglasno doneli odluku o uvođenju mernih uređaja i uputili zahtev da im se dostavi ponuda o vrednosti ove investicije početkom juna ove godine. Odgovor još uvek čekaju. Istovremeno, presavili su tabak i uputili dve opomene pred tužbu komunalnim preduzećima: JKP Komunalac za nezakonitu naplatu naknade za održavanje vodovodnog priključka i JKP “Standard” za naplatu kirije za kotlarnicu koja se nalazi u zajedničkom prostoru zgrade.
“Stanari smatraju da je neosnovano naplaćivanje naknade za održavanje pojedinačnog vodovodnog priključka kada se svi snabdevaju sa jednog zajedničkog. Takođe, kotlarnica JKP Standarda koja greje okolne objekte nalazi se u zgradi koja je zajedničko vlasništvo i stanari traže da se određena naknada plaća ili “prebija” preko troškova grejanja zajedničkog prostora.
Država već tri godine krši zakone i rokove
Sva domaćinstva koja koriste daljinsko grajanje iz toplana moraće od 1. januara 2015. godine da uvedu kalorimetre na osnovu kojih će biti obračunata i naplaćivana utrošena toplotna energija, najavila je ministarka energetike Zorana Mihajlović u januaru 2014. godine.
Država će raspisati centralni tender za kalorimetre i pomoći građanima plaćanje uz račune za grejanje najavljeno je pre više od 4 godine.
Nekoliko udruženja iz gradova u Srbiji upozorilo je početkom 2017. godine da nijedna toplana u državi nije ispoštovala zakonsku obavezu o zaključivanju pojedinačnih ugovora sa potrošačima do kraja 2016. godine, tvrdeći da ni građani nemaju obavezu da plaćaju račune.
Kršenje Zakona o pravima potrošača, Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o energetici u oblasti komunalnih i grejnih usluga javnih preduzeća do danas je uobičajena praksa u gotovo svim opštinama u Srbiji.
„Ovakav zahtev je osnovan i zakonit. S obzirom da nisu odgovorili na opomenu pred tužbu- odluku će doneti sud.”, kaže advokat Jug Vukićević.
Da imaju pravo na zakupninu tvrdili su i pre. Prvi put kada su složno digli glas protiv naplate “indirektnog grejanja” 2014. godine o kojoj je VOICE pisao. Sada kada su stambene jedinice stekle status pravnih lica put do ostvarivanja ovog prava im je olakšan.
Iz javnih preduzeća koja pružaju komunalne i grejne usluge u Vrbasu – još uvek nema odgovora.
Ranka Ivanoska (VOICE)
