Saobraćajna gužva, povećanje zagađenja, značajno opterećenje postojeće infrastrukture, te drastično pogoršanje uslova života, sve su to argumenti koje su u svojim primedbama na izmenu Plana regulacije novog gradskog centra sa okruženjem u Novom Sadu (lokalitet na uglu Bulevara kralja Petra I i Rumenačke ulice) podneli građani, a koje JP Urbanizam odbacilo, predlažući i Komisiji za planove Skupštine Grada Novog Sada da ih takođe ne prihvati.
VOICE je već pisao o problemima prilikom izmene ovog plana, a na današnjoj javnoj sednici Komisije razmatrano je 12 prigovora na njega, ali stav Urbanizma govori da se od plana da se na raskrsnici, preko puta Master centra Novosadskog sajma podigne dvanestospratnica, očigledno nije odustalo ni milimetar.
Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS) podnelo je prigovor u kome je, između ostalog, upozorilo da je za ovu lokaciju trebalo da bude organizovan arhitektonski konkurs, a nakon objašnjenja iz Urbanizma da to nije bilo moguće zbog toga što su u pitanju dve parcele koje pipadaju različitim investitorima, Aleksandar Bede iz DaNS-a je ocenio da je to priznanje da investitori zapravo određuju šta će se i gde u Novom Sadu graditi.
– Što se tiče argumenta za odbijanje obaveze za raspisivanje konkursa zbog toga što obuhvata više parcela sa različitim vlasnicima, to je do sada najeksplicitnije priznanje Grada, vlasti, institucija, da je na snazi investiotorski urbanizam – rekao je Bede.
Osporio je i obrazloženje Urbanizma dato na više primedbi kojim se odbacuje kao sporna blizina objekata od 14 metara, uz napomenu da u starom delu Novog Sada postoji takav razmak. Bede je rekao da je reč o još jednoj od ciničnih izjava iz arsenala Urbanizma.
– Stavljanje dvanaestospratnice ispred cele jedne stambene vertikale postojeće zgrade, čiji stanari će zbog toga zauvek ostati u mraku sa južne strane, od svih novina koje ovaj loš plan donosi za nas je poražavajuće – rekao je Bede.
Umnožavanje problema
Primedbe građana tog dela grada odnosile su se na to da će izgradnja solitera doneti brojne probleme u taj kvart. Između ostalog, sporan je kolski prilaz zbog kojeg postojeća zgrada na Bulevaru kralja Petra I praktično postaje ostrvo omeđeno saobraćajnicama, ali je stručnjak za saobraćaj pojasnio da nije bilo moguće izvesti drugačije rešenje, poput onog da prilaz ulazu u garažu buduće zgrade bude iz Rumenačke ulice, jer, kako je rekao, zakon tu mogućnost brani.
– Kolski prilazi se ne rade iz primarnih saobraćajnica, što jesu i Rumenačka ulica i Bulevar kralja Petra I. Pravilo je da ako postoji mogućnost sa seknundarne mreže, onda mora sa sekundarne mreže – pojasnio je on uz napomenu da će se pred raskrsnicom dodati još jedna traka na Bulevaru kralja Petra I, gde će onda umesto tri, biti četiri saobraćajne trake, plus biciklistička staza koje sada nema.
Jedna od stanarki pomenute zgrade upozorila je da izgradnju ne prati paralelno povećanje infrastrukture, što će dovesti do novih problema – od saobraćajne gužve do prebukiranosti institucija.
– Koliko će ova zagađena raskrsnica uticati na zdravlje stanovnika? Rumenačka ambulanta je već krcata, mi po dva sata čekamo na pregled dece, a vi dopunjujete stanovništvom bez dodatne infrastrukture. Ta deca iz te zgrade treba negde da idu u školu, oni pripadaju školi “Petefi Šandor” koja apsolutno radi punim kapacitetom – upozorila je ona, uz opasku da će nakon izgradnje solitera “umesto u Frušku goru gledati u tuđi stan”.
Slobodanka Veselinović iz stambene zajednice u Bulevaru kralja Petra 62 pitala je šta će Novi Sad dobiti izgradnjom ovog objekta.
– Stav moje stambene zajednice je da se to sve vrati na početak, počev od gabarita i svega ostalog. To je apsolutno neprihvatljivo za taj deo grada. Da li se mora bezuslovno prihvatiti svaki projekat investitora u tim gabaritima – upitala je ona.
Pad vrednosti nekretnina
Biljana Simonović iz inicijative “Sačuvajmo Liman od betona” ocenila je da bi Urbnanizam i Komisija trebalo da rade u cilju zaštite interesa građana, a ne investitora, napominjući da je vidljivo da se izmenama i dopunama planova koje se sve češće pojavljuju, uvek ide na ruku investitorima koji, prema njenim rečima, zauzimaju maksimalno ne samo parcelu na kojoj će graditi, već i zajedničke blokovske, kao i zelene površijne.
– Za slučaj umanjenja tržišne vrednosti stana, stanari bi u Nemačkoj mogli da se žale i na Ustavnom sudu dobiju taj slučaj. Ono što imamo kao praksu kroz više planova, to je da se predloženim rešenjima umanjuje tržišna vrednost naših stanova – navela je ona.
U izjavi za VOICE precizirala je da je priimedbu podnela zbog solidarnosti s građanima ovog dela grada, jer su kroz slično oni prošli pre godinu dana.
– Mislim da Novosađani moraju da se podrže, svako u svom delu grada, ali i da radimo jedni za druge kako bi ovaj grad izgledao bolje. Komisija po pravilu kao da nije tu da razmatra inicijative građana nego zahteve investitora i to je ono što smo mi primetili kao učestalu praksu, da se kroz planove realizuju interesi investitora, a da za zdravlje, bezbednost i imovinu građana ni Urbanizam ni Komisija baš mnogo ne mare – rekla je ona.
Pozvala je Novosađane da se organizuju i da podnose prijave na svaki problematičan plan, bez obzira da li je u njihovm delu grada ili nije.
– Svaki korak koji načinimo, činimo za sve Novosađane, svaku promenu i svaku zelenu površinu koju sačuvamo, gde god uspemo da utičemo na regulisanje saobraćaja, na smanjenje spratnosti, na manje opterećenje grada, činimo to sve za Novosađane – rekla je Simonović.
Investitorska “solidarnost”
Primedbu na predviđeni plan podneo je i investitor NS Inženjering d.o.o. koji ima svoju parcelu kraj one na kojoj je planirana izgradnja dvanaestospratnice. Od svih argumenata koje su u svojim zamerkama navodili struka i građani, po pitanju zagađenja, saobraćaja, osunčanosti i drugih, NS Inženjering d.o.o je tražio da se planirani kolski prilaz pomeri severno, odnosno da ne bude na njegovoj parceli. Da je usvojen ovaj predlog, stanari bi ostali bez čitavog drvoreda jablanova, što Urbanizam nije dozvolio.
Čija je armija botova?
Za razliku od dosadašnjih javnih sednica Komisije za planove, ovoj je prisustvovao neuobičajeno veliki broj mladih ljudi koji su došli zajedno i koji uopšte ni na koji način nisu učestvovali u diskusiji. Pre početka sednice, zauzeli su gotovo sva mesta, dobili po flašicu vode i ćutali ili se igrali telefonima do samog kraja. Sagovrnik VOICE, koji godinama unazad prati urbanističku politiku podseća da su sednice Komisije do sada pratili građani sa područja koja su ugrožena planovima i građanski aktivisti koji su ulagali primedbe na plan.
– Ne bih da iznosim zaključak kakva je ovo grupa, ali je sramota da se javne sednice Komisije za planove, na kojima se odlučuje o kvalitetu naših života, pretvore u potpuno izrežiranu cirkusku predstavu. Ne znam u čijoj organizaciji se pojavila ova grupa, ali sam pitao jednu devojku šaljivo da li je pala crvena za dolazak, odgovorila mi je, citiram „meni nisu ništa dali“ – kaže naš sagovornik.
Ni Novinar VOICE, koji se predstavio nekolicini učesnika sednice, nije dobio odgovor na pitanje ko su i da li su došli organizovano. Jedan je na pitanje da li je iz zgrade koja će biti ugrožena novim soliterom rekao “ja sam neutralan”. U prolazu se moglo čuti iz jedne grupice kako jedan kaže drugom “reci da ćeš kupiti stan u zgradi” uz smeh, dok treća grupica nije želela da odgovori na pitanje o organizovanom dolasku na sednicu. Takođe, neki od njih su prišli nekima od učesnika diskusije s pitanjem “Dobar dan, jeste dobro?”, ali bez predstavljanja.
– Pomeranjem saobraćajnice morao bi se ukloniti drvored jablanova, što je posebna vrednost područja obuhvaćenog izmenama i dopunama plana. Takođe, nova pozicija saobraćajnice uz sam postojeći objekat (Ulica Pariske komune br 60, 62, 64) višeporodičnog stanovanja bi dodatno smanjila kvalitete života stanovnika – navedeno je u obrazloženju odbijanja prigovora u Izveštaju o sprovedenom javnom uvidu JP Urbanizam.
Dalibor Stupar (VOICE)
