Zbog očekivanog pada prihoda uzrokovanog krizom zbog pandemije kovida-19, koji se procenjuje na oko pet milijardi dinara, Pokrajinska vlada priprema rebalans budžeta Vojvodine za 2020, saznaje VOICE.
Kako je rečeno VOICE-u u Pokrajinskoj vladi, rebalans bi mogao da bude usvojen već do kraja aprila, ali još nije izvesno da li će o tome odluku doneti pokrajinski poslanici ili – članovi Pokrajinske vlade.
Vlada je, posežući za nadležnošću iz Statuta AP Vojvodine, tokom marta već dva puta menjala Pokrajinsku skupštinsku odluku o budžetu APV za 2020, ali su se te intervencije odnosile isključivo na korekciju (uvećanje) broja zaposlenih u vojvođanskoj administraciji.
Na umanjenje na prihodnoj strani budžeta najviše je uticao pad prihoda od ustupljenih poreza na zarade i dobit preduzeća. Prema informacijama koje raspolaže VOICE, na rashodnoj strani u rebalansiranom budžetu najviše će biti uskraćena poljoprivreda, I to za bezmalo dve milijarde dinara.
Prihodi od poreza za petinu manji
Kriza izazvana pandemijom zarazne bolesti kovid-19 i mere koje je država donela u cilju suzbijanja zaraze ostavila je posledice po javne prihode, pa je Pokrajinska vlada 7. aprila donela odluku da privremeno obustavi izvršenje pokrajinskog budžeta, o čemu je VOICE prvi izvestio.
Tom merom izuzeti su bili rashodi za zaposlene, rashodi i izdaci za potrebe rešavanja zdravstvenih, socijalnih i drugih potreba koje su izazvane pandemijom kovida-19, otplata javnog duga, plaćanje novčanih kazni i penala i sufinansiranje troškova za biomedicinsku potpomognutu oplodnju i podršku porodicama („materinski dodatak“).
Vlada je potom počela da radi na rebalansu budžeta, a na osnovu Uputstva za izradu rebalansa, u koji je VOICE imao uvid, u Banovini očekuju pad prihoda od oko pet milijardi dinara.
“Ako posmatramo deo budžeta koji se puni iz ustupljenih prihoda (poreza na zarade i poreza na dobit), a za koje su setom ekonomskih mera Vlade Republike Srbije utvrđene olakšice u plaćanju u cilju bržeg oporavka privrede od posledica ove krize – smanjenje će biti oko 20 odsto. Posmatrano u odnosu na ukupan budžet, ovo smanjenje biće svakako manje i iznosiće ispod 10 odsto (između 6 i 7 odsto)”, kazala je za VOICE pokrajinska sekretarka za finansije Smilja Jovanović.
Izvorni vojvođanski budžet za 2020. iznosio je 77,3 milijardi dinara, dok se 17,6 milijardi dinara očekivalo u pokrajinskoj kasi od ustupljenih poreza na dohodak I dobit.
Jovanović podseća da se usklađivanje budžeta APV radi “usred krize” i pre svega “radi sprečavanja preuzimanja obaveza u uslovima jasnog i očekivanog pada prihoda”.
“Da li će analiza pokazati potrebu da ovo usklađivanje korigujemo, kada izađemo iz krize u kojoj se nalazimo – videćemo, i prema tome ćemo dalje preduzimati odgovarajuće potrebne aktivnosti”, navela je pokrajinska sekretarka za fnansije ukazujući na mogućnost još jednog kriznog rebalansa.
Poljopriveda najviše uskraćena
Ako finalna verzija predstojećeg rebalansa bude sledila ono što je navedeno u Uputstvu za izradu Predloga pokrajinske skupštine odluke o rebalansu budžeta, najviše će biti uskraćena pokrajinska kasa za poljoprivredu, koja je i najteža u vojvođanskom budžetu: imaće bezmalo dve milijarde dinara manje. Naime, prema budžetu za 2020. godinu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo trebalo ja na raspolaganju da ima oko 7,7 milijardi dinara, a rebalansom je predviđeno oko 5,7 milijardi.
Planirano je i značajno umanjenje za Upravu za kapitalna ulaganja Vojvodine. Prema predlogu rebalansa, ova posebna upravna organizacija zadužena za kapitalne projekte i investicije u Vojvodini imala bi nešto iznad 700 miliona dinara manje. Prvobitno je trebalo da u ovoj godini na raspolaganju ima 5,6 milijardi dinara.
Pokrajinski sekretarijat za finansije bio bi uskraćen za oko 773 miliona dinara, Sekretarijat za privredu i turizam ostao bi bez oko 276 miliona dinara, a računao je na 650 miliona. Prilično bi, u novom rebalansu bio uskraćen i Sekretarijat za regionalni razvoj i međunarodnu saradnju – imao bi u ovoj godini oko 387 miliona manje od budžetom planiranih 889 miliona.
Elem, ako posmatramo pokrajinske resore pojedinačno, najveći gubitak imaće poljoprivreda. Poljoprivredi Vojvodine umanjiće se suma predviđena prvobitnom Odlukom o budžetu, ali zbog toga što određeni prihodi, odnosno naknade, pre svega vodoprivredne naknade i novac od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, neće moći da se ostvare u planiranom obimu i u narednom vremenskom periodu zbog trenutne situacije izazvane pandemijom. Tu se očekuje pad naplate od milijardu i po dinara (iz opštih prihoda i primanja budžeta). Da stvar bude jasnija, reč je naknadama koje se naplaćuju – naknadi za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i naknadi koji Pokrajina ubira od izdavanja državnih njiva. Inače, one su pre nekoliko godina prešle u naknade opšteg karaktera, ali pripadaju poljoprivredi i njenom resoru.
Rebalansom se, baš kao ni odukom o privremenoj obustavi izvršenja budžeta APV, neće dirati u zarade za zaposlene u pokrajinskoj administraciji – one neće biti umanjene, jer su one, kako se navodi u Uputstvu za izradu predloga odluke o rebalansu, jedan od prioriteta u novom raspoređivanju budžeta.
Rebalansom neće biti dovedena u pitanje ni sredstva za rashode na nivou nužnom za održavanje funkcionisanja drugih korisnika javnih sredstava APV, navodi se u Uputstvu. Da razjasnimo, u budžetu Vojvodine nalaze se indirektni korisnici i ostali korisnici. Indirektnim korisnicima se u celosti obezbeđuje novac za plate i delimično za delatnost. Oni ostvaruju i sopstvene prihode mimo budžetskih – SNP, Narodno pozorište Subotica, Arhiv Vojvodine, Muzej Vojvodine, Kulturni centar Miloš Crnjanski , galerije likovnih umetnosti (Galerija Pavle Beljanski, Galerija Rajko Mamuzić), Pedagoški zavod…
Takođe, neće biti upitne ni obaveze koje su preuzete do 7. aprila ove godine, kada je na određeni period prestalo izvršenje budžeta APV.
U svakom slučaju, da li će ovim rebalansom pokrajinski budžet biti umanjen za pet milijardi ili će taj iznos biti nešto drugačiji ostaje da se vidi jer je ostavljeno korisnicima da procene sopstvene prihode, donacije i transfere. A korisnici su svi pokrajinski sekretarijati, Skupština Vojvodine, Uprava za imovinu, Uprava za kapitalna ulaganja, Direkcija za robne rezerve, Pokrajinski zaštitnik građana… Ukupno 26 resora.
Ko će usvojiti rebalans – Skupština ili Vlada?
Mere privremene obustave izvršenja budžeta APV, shodno Zakonu o budžetskom sistemu, mogu trajati najduže 45 dana, s tim da 15 dana pre isteka tog roka mora biti predložen rebalans budžeta – dakle, najkasnije do 7. maja.
Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović kaže za VOICE da je rad na izmenama u budžetu “uveliko u toku” i da očekuje da će rebalans budžeta biti usvojen do kraja aprila.
Ostaje da se vidi ko će rebalans izglasati, da li, kao što je to uobičajeno, skupština, ili pak, zbog vanrednih okolnosti, Pokrajinska vlada. Sama pokrajinska sekretarka kaže da će to zavisiti od toga da li će ”do usvajanja rebalansa budžeta vanredno stanje biti na snazi ili će biti ukinuto”.
Ni Skupština Srbije a bogami ni vojvođanska skupština nisu se sastajale od uvođenja varnrednog stanja. Iako to stanje proglašava Narodna skupština, prilikom uvođenja 15. marta poseglo se za članom 200. Ustava koji kaže da kada skupština nije u mogućnosti da se sastane, „odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade”.
Nemogućnost okupljanja pokrajinskih poslanika poslužila je Pokrajinskoj vladi da aktivira sprecifičnu odredbu Statuta APV i da od uvođenja vanrednog stanja usvoji dve odluke o izmenama Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu APV za 2020. godinu
“Ako Skupština ne može da se sastane (Pokrajinska vlada) donosi opšte akte i preduzima mere iz nadležnosti Skupštine u slučaju elementarnih nepogoda i u drugim vanrednim situacijama, radi otklanjanja tih vanrednih situacija, u skladu sa zakonom, navodi se u članu 45. Statuta, koji je prvi put aktiviran od donošenja najvišeg pokrajinkog pravnog akta.
Prva odluka, doneta 18. marta, kao i naredna doneta 27. marta nisu zadirale u ključni deo pokrajinskog budžeta – odnos prihoda i rashoda – već su se ticale izmena u broju zaposlenih u pokrajinskoj administraciji.
Taj broj povećan je prvo za 10 zaposlenih, a potom za još osmoro.
U Pokrajinskoj vladi objašnjavaju za VOICE da je povećanje broja zaposlenih “posledica pravovremenog reagovanja Pokrajinskog štaba za vanredne situacije, odnosno Pokrajinske vlade u sprečavanju širenja zarazne bolisti Kovid-19”.
“Prva izmena budžeta je posledica naredbe Pokrajinskog štaba za vanredne situacije o potrebi hitnog radnog angažovanja 10 sanitarnih inspektora na određeno vreme, dok je drugom izmenom povećan broj zaposlenih na poslovima inspekcijskog nadzora i u drugim oblastima i to pre svega u oblasti nadzora ustanova socijalne zaštite i u oblasti poljoprivrede”, navode u Pokrajinskoj vladi.
Pravnici sa kojima je VOICE razgovarao ukazuju da ni Staut niti Pkrajinska skupštinska odluka o Pokrajinskoj vladi nemaju druge odredbe o vanrednom stanju, tako da je ovlašćenje Pokrajinske vlade “vrlo široko” postavljeno.
Takođe, zaključuju naši sagovornici kojima posao koji obavljaju ne dozvoljava da istupaju u medijima, odlukom o vanrednom stanju nigde nije propisano da se radi minimumom procesa ili da se određene odluke ne donose, već je za sada jedino doneta odluka da nema rada sa strankama i da pisarnice ne rade, što se poštuje. Drugim rečima, Pokrajinska vlada trenutno, dok god skupština ne može da se sastaje – a to je sve vreme dok važi zabrana okupljanja u zatvorenim prostorijama – ima sva ovlašćenja skupštine. U tom smislu, Pokrajinska vlada može da menja budžet, ali i odluke o zapošljavanju i slično – pogotovo što je ovo sve u funkciji prevazilaženja ove situacije.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno, prilikom obilaska radova na brzoj pruzi Novi Sad – Beograd, da održavanje naredne sednice Skupština Srbije “zavisi od epidemiološke situacije”, ali da, ukoliko se to nastavi ovim tempom, on očekuje da će to biti u ponedeljak ili utorak.
Nije poznato da li će do tada biti ukinuto vanredno stanje ili će biti relaksirana naredba o zabrani okupljanja više od 50 osoba u jednoj prostoriji, što je “caka” koje navodno onemogućava funkcionisanje parlamenta. Vučić je dodao da je moguće da se sednica parlamenta “održi uz prisustvo najmanjeg potrebnog broja predstavnika administracije, policije i ostalih službi”.
O eventualnom prvom okupljanju pokrajinskih poslanika nakon uvođenja vanrednog stanja, zasad nema zvaničnih najava. Ipak, jedan poslanik vladajuće koalicije, koji je zamolio da mu ne objavljiujemo ime jer nema ovlašćenje da govori u ime čitave koalicije, rekao nam je da se zbog rebalansa budžeta sednica Skupštine Vojvodine može sazvati čak i pored činjenice da su i pre vanrednog stanja raspisani izbori. “Nije baš uobičajeno, ali ni ova situacija nije obična”, ocenio je ovaj pokrajinski poslanik.
Slađana Gluščević i Denis Kolundžija (VOICE)
