Prethodne mesece na društvenim mrežama u Srbiji obeležila je pojava desničarskog pokreta „Nju ejdž četnici“, a takve organizacije jedna su od posledica teškog socijalno-ekonomskog stanja i služe za manipulisanje mladima, saglasni su sagovornici VOICE-a.
Ovaj pokret, koji sebe predstavlja kao „neprofitnu patriotsku organizaciju koja okuplja istomišljenike sa ciljem promocije rodoljubivog narativa“, danima je vršio, kako oni kažu, „desant“, na društvenoj mreži Tviter, na kojoj su pripadnici navedene organizacije napadali aktivne antinacionalistički opredeljene tviteraše i etiketirali ih kao „drugosrbijance“, „izdajnike“, „komite“, itd.
Sociolog Miloš Perović kaže za VOICE da ove organizacije nisu nova pojava, kao i da one, koje često nastaju od strane političkih partija, postoje od sedamdesetih godina prošlog veka.
„Pionir takve prakse bio je Nacionalni front u Velikoj Britaniji koji je deo svog omladinskog članstva regrutovao u skinhed supkulturi i na fudbalskim stadionima. Tu praksu su vrlo brzo preuzeli Nacionalni front u Francuskoj i Nacionalno-demokratska partija u Nemačkoj. Na njihovo organizovanje i funkcionisanje presudno utiču već postojeće političke strukture. I u našem slučaju je vrlo slično“, rekao je Perović.
„Nju Ejdž četnici“, kao kanal za komunikaciju i okupljanje istomišljenika koriste aplikaciju Telegram, poznatu po tome što su poruke i multimedijalni sadržaji koji se šalju njima enkriptovane, pa samim tim niko osim članova kanala i administratora ne može da ih vidi. Na Telegram kanalu piše da oni ne pozivaju na bilo kakvu vrstu nasilja ili mržnje prema pojedincu ili grupi. Međutim, poruke do kojih je došla ekipa VOICE-a jasno pozivaju na agresiju i fizičko obračunavanje sa migrantima.
Bes pogrešno usmeren i destruktivan
Miloš Perović kaže da su mladi opravdano besni i nezadovoljni, ali da je njihov bes u ovom slučaju pogrešno usmeren i destruktivan.
„Najveći deo našeg društva već tri decenije živi u veoma lošim materijalnim uslovima, pre svega zahvaljujući nacionalističkoj politici i pljačkaškoj privatizaciji društvene imovine koju sprovodi vladajuća klasa. Svi ti mladi ljudi dele sudbinu najvećeg dela ovog društva. Umesto u vladajućoj klasi društva, oni izvore svog lošeg materijalnog stanja pronalaze u onom drugom i različitom – Hrvatima, Albancima, migrantima, itd“, dodaje on.
Politikolog Duško Radosavljević smatra da ovakvi pokreti proističu iz lošeg socijalno-ekonomskog stanja u kom se Srbija nalazi.
„Nezavršena tranzicija, nepostojanje jasnog pravca društvenog razvoja, neodgovorna politička i svaka druga društvena elita – sve su to razlozi lošeg stanja Srbije. U toj situaciji, mladi, koji su kao grupa jedna od najvećih gubitnika tranzicije, nemaju sigurno ishodište niti orijentire za svoj ulazak u svet odraslih, rada i socijalne promocije. Jer, svi odgovori kako to postići isuviše su komplikovani za mladog čoveka, posebno poziv na strpljenje i čekanje šanse, u nekom neizglednom budućem vremenu. Mržnja prema svemu što je drugačije i pomalo mistična atmosfera po kojoj ‘samo mi znamo znanje’, kao i udaranje u patriotske grudi, zavodljivo postižu cilj, manipulišući mladima, koji postaju zadnja linija odbrane režima i njegovih marifetluka“, rekao je politikolog.
U rad desničarske omladinske organizacije „Nju Ejdž četnici“, uključene su i mnoge mim stranice širom Srbije, koje konstantno pozivaju mlade da postanu deo ove organizacije prezentujući im navodno pozitivne strane ove grupe, i pokušavajući da privuku što veći broj mladih u svoje redove.
Psihološka savetnica za decu Milana Lazarević smatra da mladi u ovakvim organizacijama pokušavaju da pronađu sebe i svoj integritet.
„Mladi su idealisti, žele da menjaju postojeću stvarnost, shvataju da svet nije u skladu sa vrednostima koje se deklarativno promovišu. Mislim da grupe biraju na osnovu ličnih preferencija, na osnovu dominantnog sistema vrednosti koji karakteriše kulturu i vreme u kom žive ili na osnovu sistema vrednosti koji je dominantan u njihovoj porodici. Lideri svoje ideje predstavljaju kao apsolutnu istinu koja je u skladu sa interesima mladih, ideje koje pobuđuju intenzivne emocije, ’druge’ predstavljaju kao pretnju. Svako jednostrano predstavljanje stvarnosti, korišćenje mladalačke emotivnosti bez iznošenja latentnih ciljeva zbog kojih je grupa organizovana jeste manipulacija“, kaže Milana Lazarević.
Pripadnici “Nju ejdž četnika”, u više navrata su novinarima Nove S, N1 i Danasa, pisali tvitove da „spisak postoji“, za „izdajničke novinare i medije“. Novinaru televizije Nova S Vojislavu Milovančeviću slate su različite uvrede, čak i pretnje smrću, te je on podneo i krivičnu prijavu.
Istorijski revizionizam svuda oko nas
Duško Radosavljević smatra da ovakve organizacije imaju jasno izražene političke ciljeve.
„Formalno, to su jačanje na njihov način shvaćenog patriotizma, sa velikom dozom isključenosti mnogobrojnih nacionalnih, socijalnih i seksualnih manjina iz redova većinske, srpske nacije. Zatim, programski su usmereni protiv levičara, antifašista, kao i većine suseda Srbije. Naravno, programi su pisani u laboratorijama ‘formiranja nacionalnog duha i politike’, i malo su važni samim mladim ljudima, za njih je dovoljno da im se kaže – ’Srbija je naš program, idemo u borbu’, pa da se krene. Ne pokreću mlade reči iz programa, nego mnogo prizemnije, opipljivije i zapaljivije stvari i supstance“, navodi je Radosavljević.
Milana Lazarević smatra da je veliki zadatak na roditeljima da objasne deci zašto ekstremizam nije rešenje, ali i da često ideološke matrice potiču baš od roditelja.
„Uvek postoji mogućnost da su upravo roditelji prenosioci sistema vrednosti koji uključuje izrazito konzervativan odnos prema različitostima bilo kojih vrsta (verskih, nacionalnih, seksualnih). Ako to nije slučaj i ako roditelji pokazuju zabrinutost zbog ekstremnih stavova dece, razgovor je najbolji metod. Mladima treba ukazivati na činjenice, treba ih obrazovati po pitanju istorijskih ili bilo kojih drugih tema i treba razvijati kritički odnos prema informacijama. Mislim da je u savremenom svetu potrebnije nego bilo kada ranije razgovarati o svim sadržajima koji su plasirani u medijima. Roditeljski zadatak je da razvijaju empatiju kod dece, da grade zdrav odnos prema istoriji svog naroda, ali i toleranciju prema istoriji drugih naroda“, navodi naša sagovornica.
Ona zaključuje da je veliki zadatak na obrazovnom sistemu da mladima pruži prostor za dijalog i konstruktivnu raspravu.
„Ne treba da postoje tabu teme, treba deci dozvoliti da iskažu svoje stavove, ne treba ih osuđivati već im treba ponuditi izvore u kojima su prikazane informacije koje su drugačije od onih koje su im dostupne. Boljem razumevanju društvene stvarnosti, koja je izuzetno kompleksna, može da doprinese predstavljanje tema iz različitih perspektiva. Mislim da bi širu sliku deca dobijala ako bi se veća pažnja usmerila ka predmetima kao što su psihologija, filozofija, logika, sociologija, kada bi se tim predmetima pridao veći značaj. Ne može da se očekuje da deca razumeju društvenu stvarnost ako im nisu ponuđeni alati za njeno kritičko tumačenje“, zaključuje Milana Lazarević.
Miloš Perović dodaje da je naš obrazovni sistem prožet istorijskim revizionizmom, koji ne sme da postoji ukoliko želimo zdravu budućnost.
„Da bismo promenili pogled mladih ljudi na fašističku ideologiju i Drugi svetski rat, potrebno je da kao društvo odbacimo istorijski revizionizam i veličanje onih pokreta i onih ličnosti koje su se u Drugom svetskom ratu našle na poraženoj strani“, zaključuje Perović.
Aleksandar Bugarin (VOICE)
