Gaseri – neautentična omladinska potkultura

Skupa garderoba, dizajnerske patike, zlatni nakit, brza kola, droga, opskurno obučene žene – tako manje više izgleda svaki spot trep, rep i folk muzike u Srbiji. Sve više mladih osoba, koji preko medija i društvenih mreža neprestano prati svakodnevicu svojih omiljenih zvezda, u formiranju prijateljstava i drugarskih krugova gleda na posedovanje skupocenih stvari, poput najnovijeg ajfona ili izlazaka u elitne kafiće. Ovi mladi ljudi su, zbog svoje prepoznatljivosti, dobili i posebno ime – gaseri.

Na omladinskoj potkulturnoj sceni Srbije, gaseri se pojavljuju sredinom prethodne decenije, otprilike u isto vreme kada na popularnosti dobija trep muzika, novi pravac u hip hopu u čijim tekstovima je fokus na raskalašnom načinu života. Kroz ove pesme, protagonista uglavnom šalje poruku o sticanju ogromnog bogatstva i bavljenja kriminalom, zbog čega i uživa ozloglašeni status “na ulici”.

Gaseri su, prema rečima psihološke savetnice u osnovnoj školi Milane Lazarević, potkultura koja identitet primarno gradi na posedovanju statusnih simbola i buntu prema bilo kakvoj vrsti znanja, škole i sistema vrednosti koji uključuje empatiju, trud, rad i zalaganje.

„Posedovanje skupih stvari je postavljeno na pijedestal, uz to idu moć i popularnost iz čega možemo da zaključimo da je veoma važan imidž, suština je u drugom planu. Nažalost, među grupama u kojima je materijalno vrhovna vrednost, suština i nije toliko reprezentativna. Neznanje, vulgarnost, nepoštovanje drugih, pa samim tim ni sebe, diskurs je u kom se kreću sadržaji u nekim medijima sa nacionalnim frekvencijama, ali i na popularnim Youtube kanalima, dakle, u medijima koje prate adolescenti. Snalažljivost i laž stoje umesto truda i istine, i to se prezentuje kao nova normalnost“, objašnjava Milana Lazarević.

Imidž gasera se gradi preko odeće, te se među njihovim omiljenim brendovima nalazi sportska garderoba brenda Najki, nošenje skupih satova marke Roleks, uz stil života preko kog se promoviše upotreba psihoaktivnih supstanci, delinkventno ponašanje i širenje oprečnog stava prema ženama.

Šta je trep muzika?

Ovaj podžanr rep muzike dobio je ime po takozvanim trep kućama, objektima u Americi u kojima su Afroamerikanci držali drogu, oružje i nakit koji su posedovali. Trep muzika pojavljuje se početkom devedesetih godina prošlog veka, a za mesto rođenja ovog pravca smatra se Atlanta. Svoj vrhunac doživljava 2015. godine. Prepoznatljiva je po repetitivnom zvuku, u kom preovladavaju zvuci bubnjeva i sintisajzera. Tekstovi uglavnom govore o bogatstvu stečenom prodajom droge.

Profesor na novosadskom Filozofskom fakultetu Lazar Žolt smatra da je potkultura gasera neautentična, jer nema osnovne karakteristike koje su neke druge potkulture koje su se kroz istoriju pojavljivale imale.

„Potkulture su nekada bile jedan izraz određenog načina života koji se potom stilski promovisao kroz one klasične elemente – izgled, žargon, muzika i rituali. Gaseri nemaju žargon, već pojednostavljen i banalizovan govor – žargon je nešto mnogo kreativnije i razređenije, može da se desi da uđe i u književni jezik, ali i muzičke pravce – rep, hip hop, rege. Kod gasera ne postoji ni autentičan muzički izražaj, oni slušaju neku vrstu trip-hopa, treš hopa ili turbo folk na hip hop matrici. ali se mlade generacije vezuju za to uz jedno krajnje pogrešno opravdanje da je to izvorna, etno-nacionalna srpska muzika“, rekao je sociolog Žolt.

Uporedo s gaserima, u smislu deljenja zajedničkih materijalnih vrednosti i građenja identiteta na popularnosti, može se govoriti o „influenserima“. Pojedini influenseri, poput jutjubera Čode i Bake Praseta, koji imaju milion odnosno dva miliona pratilaca na Jutjubu, povremeno snimaju trep pesme u kojima se hvale svojim bogatstvom, zarađenim novcem i raskalašnim načinom života.

Jutjuber i video kreator Milan Inić, poznatiji kao Yasserstain, koji je i sam “influenser”, smatra da neki od tih ljudi koji prave zabavan sadržaj na društvenim mrežama ponovo kreiraju ono što su gledali kao klinci, odnosno žele da nadomeste ili prikažu na internetu neke svoje nedostatke, jer imaju osećaj da moraju biti društveno prihvaćeni. Kao i sadašnji klinci, i on je imao svoje uzore u tom uzrastu.

„Dok sam išao u osnovnu školu, slušao se Ajs Nigrutin. On je možda na neki način prethodio današnjim zvezdama. Kasnije ga i jesam upoznao, čovek je skroz prizeman, ali on je kroz svoje pesme tumačio neki lik, tako se i ponašao. I uglavnom se to zna, na primer, Leonardo Dikaprio u filmovima igra određenu ulogu, ali je u intervjuu za taj film – on, realna osoba. Sad je cilj da se glumac ili umetnik i na tom ličnom nivou poveže sa publikom; nije više samo lice na posteru. Jutjuberi su najočigledniji primer toga, jer oni imaju direktnu komunikaciju s svojim gledaocima. Oni se prate isključivo zbog svoje ličnosti. To je taj ‘Faktor JA’, gde se zvezde predstavljaju kao deo nas, običnih, a zapravo nisu to“, smatra Inić.

Pročitajte još: BAKA PRASE – PROIZVOD PATRIJARHALNE KULTURE 2.0

Ono što je karakteristično za potkulturu gasera jeste uvođenje novog uličnog slenga, poput uzrečica „Ide gas“, „Reši“, i sličnih, koje nemaju jasno definisanu poruku, nego mogu da se koriste u bilo kom kontekstu.

Lazar Žolt kaže da ni sami gaseri nisu sigurni čemu daju gas, ali da to verovatno znači da treba dati gas životu kroz određenu vrstu ponašanja čija autentičnost se gradi na tome da ništa nije sigurno, trajno, i da se ni za šta ne treba vezivati.

Šta znači izraz „Ide gas“, koji mladi širom Srbije koriste?

— VOICE (@VOICEndnv) July 21, 2021

„Vrlo je površno, fokus je na imidžu. Ali najpre bih definisao njihov način života kao – bez vezivanja, i zato ‘ide gas’. Otuda i ‘reši’, šta to znači – idemo, nema zaustavljanja, sentimentalnosti, ni empatije. Neprestani doživljaji, neprekidna akcija i stalna dešavanja, akcenat je uvek na nečemu novom da bi se izbegla dosada, a prag nadraženosti se neprestano pomera“, navodi Žolt.

Milan Inić kaže da je njemu isprva „ide gas“ bio mim – kao kada se nešto apsurdno desi, ili hoćeš da se našališ.

„Međutim, vidim da to nije slučaj. Dakle, ‘ide gas’ znači – ništa mi ne fali, idemo dalje, šta god da se desi ništa nas neće zaustaviti, samo gledaj svoja posla, ti si glavni protagonista u svom životu, okani se ostalih, pokaži svoj uspeh; generalno, manjak empatije. Mislim da svaka osoba koja se gasira na kraju dana gleda sebe u ogledalo nezadovoljna“, rekao je on.

Milana Lazarević kaže da je kultura gasera često diskriminišuća, i da problemi nastaju kod dece koja žele da budu deo te grupe, ali ne mogu to finansijski da isprate jer se javlja osećaj inferiornosti, urušava im se samopouzdanje i kvare im se odnosi u porodici.

„Nije redak slučaj da roditelji izlaze izvan okvira svojih materijalnih mogućnosti kako bi deci priuštili ono što žele i kako bi ih ‘usrećili’. To dovodi do reprodukcije ovakvog sistema jer roditelji nemaju vremena da se bave suštinskim problemima, da razgovaraju sa decom o pravim vrednostima i o tome zašto im je važnije posedovanje od izgradnje sopstvene autentičnosti. Problemi se kreiraju na više nivoa, počevši od psihičkih i emotivnih kao što su depresija, anksioznost, nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja, tabletomanija, alkoholizam i narkomanija pa sve do maloletničke delinkvencije koja uključuje nasilje, krađe, prodavanje psihoaktivnih supstanci i slično“, kazala je savetnica.

Sociolog Lazar Žolt zaključuje da je dobra stvar što gaseri nisu većina.

„Čak bih rekao da su vrlo zanemarljiva manjina, ali su prisutni u javnosti i vrlo su frekventni, vidljivi. Oni svoje potkulturno organizovanje baziraju na temelju dominacije u određenom kraju – momci iz kraja, što opet nije ništa novo, jer se taj obrazac ponašanja pojavljuje i kod skinhedsa i pankera“, zaključuje Žolt.

Aleksandar Bugarin, Igor Išpanović (VOICE)