Još uvek ne postoji formalna radna grupa niti bilo kakav prednacrt, nacrt ili predlog Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, potvrdio za VOICE predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor. Kako dodaje, ohrabruje ga nedavna najava ministra finansija Dušana Vujovića da je spreman za razgovor o Zakonu o finansiranju APV, kojim bi se utvrdio pravni okvir sa svim nijansama i detaljima koje bi on „kao profesionalac i ekonomista voleo da vidi“.
– Mislim da je podosta toga u proteklom periodu urađeno, da postoji, uslovno govoreći, sirov materijal na stolu koji bi se relativno brzo mogao pretvoriti u tekst predloga tog zakona. Mene ohrabruje to što je u raspravi povodom budžeta za 2018. godinu ministar Vujović o tome pozitivno govorio. Ne vidim šta je problem, a u suštini tekst zakona ne postoji. Nadam se da će tu doći do nekakve promene – rekao je Pastor.
On je pre pola godine optimistično najavio da će zakon biti na dnevnom redu do kraja 2017, a za VOICE ocenjuje da se, na žalost, njegov optimizam nije ostvario zbog toga što se tom poslu „nije pristupilo tako dinamično kao što je bilo logično za pretpostaviti“. Na pitanje hoće li pokrajinski parlament pokrenuti nekakvu inicijativu u tom pravcu, Pastor odgovara da čitavu priču ne treba dodatno otežavati skupštinskim stavom, odlukom ili deklaracijom, kakvih je bilo u proteklom periodu.
– Mislim da bi bilo dobro da ova tema ne bude predmet dnevno-političkog raskusurivanja između političkih stranaka, nego da postoji jedan profesionalni rad na izradi tog predloga, pa posle toga da to uđe u proceduru, da li kod vlade ili preko vojvođanske skupštine prema republičkoj skupštini – kaže Pastor, dodajući da bi zakonu o vojvođanskim finansijama trebalo da prethodi zakon o njenim nadležnostima, a najbolje bi, kaže on, bilo da se paralelno radi na oba zakona koja bi bila usvojena u paketu.
Konsenzusom protiv autonomije
Podsećamo, AP Vojvodina je 1. januara ove godine ušla u novu godinu bez rešenog finansiranja, a jubilarnu desetu od kada je istekao rok iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, po kojem je Zakon o finansiranju nadležnosti APV trebalo da bude usvojen do 31. decembra 2008. godine. Ova zakonska obaveza nije do sada ispunjena jer među političkim stranka u Srbiji vlada konsenzus u nerazumevanju autonomije i stavu da pokrajine zapravo destabilizuju Republiku Srbiju, ocenjuju sagovornici VOICE-a.
Ekonomski analitičar Mijat Lakićević za VOICE ističe da su regionalizacija i decentralizacija bile veliki problem za svaku vlast od 2000. u Srbiji, jer njena politička elita tu stvar, najblaže rečeno, nije razumela, a to sve ima koren iz osamdesetih godina kada se mislilo da pokrajine destabilizuju Srbiju, zbog čega je stvoren animozitet prema njima.
– Za vreme Miloševića došla je stravična centralizacija, gde je sve prebačeno na nivo Republike i gde se to političko mišljenje uvrežilo u Srbiji, i to ne samo u političkoj, nego i u intelektualnoj eliti. Srpski intelektualci nisu skloni decentralizaciji, a to je opet neka vrsta otpora slobodi i individualizmu – kaže Lakićević. Dodaje da se u Srbiji forsira kolektivizam i priča o tome kako je najvažnija država, govori se i o patriotizmu dok se ljudska individua potiskuje.
– Ako nemate individuu, onda nemate ni opštinu, nemate ni mesnu zajednicu ni pokrajinu. Onda se dođe do toga da, zapravo, niko i ne zastupa interese Vojvodine i Vojvođana. Ako se ljudi iz Vojvodine ne zalažu za autonomiju, niko to drugi umesto njih neće uraditi – kaže on. Ukazuje da na položaj pokrajine, kao regiona, ne treba gledati iz političkog ugla već iz ugla organizacije države, dodajući da je neophodno omogućiti regionima da funkcionišu kako u Srbiji ne bi bilo pustih regiona.
– O značaju pokrajine najbolje govori učešće pokrajinskog budžeta u državnom budžetu, u ukupnoj javnoj potrošnji. Javni prihodi su oko 2.000 milijardi dinara, a izvorni prihodi Vojvodine su 20 milijardi. Dakle, to je jedan posto! Kad čovek nema ekonomsku samostalnost, on ne može imati ni bilo koju drugu – kaže Lakićević
Beogradu značajno više nego za APV
Nedavno su usvojeni i budžeti za 2018. godinu, pa će beogradska kasa biti teška čak 102,7 milijardi dinara, dok će vojvođanska težiti svega 68,6 milijardi dinara. Prema o popisu iz 2011. godine Beograd ima 1.659.440 stanovnika, dok AP Vojvodina ima 1.931.809, ali uprkos tome beogradska kasa svake godine je za više desetina milijardi bogatija od vojvođanske. Istovremeno, Beograd nema transferna sredstva koja u budžetu APV za 2018. dostižu 66 odsto, zbog čega je stvarni iznos vojvođanskog budžeta nepunih 14 milijardi dinara!
Težnja da Vojvodina ne postoji
Ekonomski novinar Miša Brkić upozorava za VOICE da konsenzus među strankama u Srbiji koji vlada kada je u pitanju fijnansiranje Vojvodine i uopšte njena autonomija, dokazuje da su zapravo svi isti.
– Beogradska elita, ma koje boje bila, crna, žuta, crvena ili kombinovane sve te boje, u suštini ne misli dobro Vojvodini. Beograd je mnogo ranije, na talasu populizma i nacionalizma koji je tako vešto potpalio Slobodan Milošević krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, formulisao svoj stav prema Vojvodini, i taj stav se nije promenio do danas. To je, dakle, težnja da Vojvodina kao pokrajina u suštini ne postoji, da je to deo Srbije i da se o svim važnim pitanjima za region Vojvodine odlučuje u Beogradu. Dakle, taj politički dokument koji je predložen i koji je trebalo da stupi na snagu pre deset godina je bio samo smokvin list za političku elitu u Beogradu, da njome maše i da verbalno pokaže kako je ona za autonomiju Vojvodine, a suštinski u ovih deset godina ništa se nije promenilo – kaže Brkić.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da stranke na vlasti ne žele autonomiju Vojvodine jer ne razumeju prednosti decentralizacije Srbije, pa je APV umesto lokomotive razvoja kao nekada, danas postala poslednji vagon. Popov ističe da deo krivice snose i vojvođanske partije, jer ne prave dovoljan pritisak na beogradsku administraciju.
– Slabe su te vojvođanske snage koje bi se zalagale za autonomiju Vojvodine, a kad bi bio jači pritisak iz Vojvodine, ti zahtevi ne bi mogli da se ignorišu. Imali smo nekada Koaliciju Vojvodina, koja je i na lokalnim izborima 1996. i saveznim izborima ostvarila dosta dobar skor. Međutim, ona se ubrzo raspala i otada mi nemamo, sem Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja nema tu snagu, nijednu stranku ili jaču koaliciju koja bi mogla da izvrši pritisak na Beograd da on mora da uradi nešto u pravcu jačanja autonomije, pa i donošenja tog zakona. Mi smo bili svedoci da čak i kada su te stranke bile na vlasti ili kad su učestvovale u vlasti, taj zakon nije bio donet – kaže Popov.
Autonomiju garantovati Ustavom
Autonomna pokrajina Vojvodine morala bi da ima svoje izvorne prihode garantovane Ustavom, kaže za VOICE poslednji predsednik Skupštine SAP Vojvodine Živan Marelj, ističući da bi to onda dovelo do stvaranja prave autonomnosti koja je najvažnija u ekonomskoj sferi.
– Ustav Srbije mora garantovati njenu potpunu samostalnost, autonomnost, u tom smislu da odlučuje o sopstvenim resursima. Ta garancija mora biti ustavna, to ne može nikako da se svodi na to da elite odlučuju o tome. U osnovi, da bi Vojvodina imala autonomiju koja bi bila na dobrobit cele republike ona mora imati, u onom okviru koji je prihvatljiv za države poput Srbije, svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. To je pretpostavka da ima autonomiju koja ima svoj sadržaj – kaže Marelj dodajući da je sadašnja autonomija samo ljuštura, a da je Ustavom iz 2006. godine, kojim je relativizovan način formiranja autonomija, izgubila svoju autohtonu samobitnost. Marelj ističe da je ekonomski procvat zabeležen u Vojvodini u periodu od 1974. do 1989. godine omogućen upravo time što je pokrajina imala zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, kao garante ekonomskog razvoja.
– Ona nikada nije bila koncipirana da bude država, da osporava bilo koju državu, pa čak ni te prve države koje su bile centralizovane. Sama po sebi Vojvodina je, rekao bih, bila jedno blago i prednost svih država u kojima se nalazila. Ona ima svoje specifičnosti: istorijske, nacionalne, a mislim i posebne ekonomske razloge.Ta struktura poljoprivrede, struktura stanovništva, voda, nafta, sve to što su njeni resusrsi je daleko ispod nivoa iskorišćenja. Ona ih i ne može iskoristiti ukoliko o tome bude odlučivao neko van njenog autentičnog interesa – kaže Marelj.
„Obećanje ludom radovanje“
U periodu od usvajanja Ustava Republike Srbije u oktobru 2006. godine do danas, na vlasti u Republici Srbiji izmenjalo se više koalicija, a premijere su imale i DSS i DS i SPS i SNS. Svi oni, uz pomoć najrazličitijih koalicionih partnera, menjali su resore i vlade ali nijednoj na dnevni red nije došlo ovo pitanje, mada su se povremeno o tome izjašnjavale obećanjima.
Za vreme mandata Mirka Cvetkovića (2009. godine) usvojen je Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, koji je kasnije Ustavni sud Srbije „osakatio“. Cvetković je tada najavio da će se pitanja imovine i finansiranja nadležnosti AP Vojvodine „urediti posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima“. I Aleksandar Vučić je u više navrata obećavao usvajanje Zakona o finansiranju nadležnosti APV. Tako je u aprilu 2015. godine u Skupštini Srbije, odgovarajući na primedbu Nenada Čanka da Beograd ima više novca nego što se izdvaja za Vojvodinu, Vučić rekao da je Vlada Srbije spremna da početkom maja razgovara o izradi zakona o finansiranju Vojvodine, te da bi to pitanje trebalo da se reši pošto Pokrajina ulazi u izbornu godinu. Pitanje, naravno, nije rešeno pre izbora, a nakon što koalicija oko SNS osvaja vojvođansku vlast, pred konstitutivnu sednicu u junu 2016. godine Milenko Jovanov ponovo pominje zakon.
Nakon toga, 22. oktobra 2016. godine održana je zajednička sednica dveju vlada, na kojoj je bilo reči i o finansiranju AP Vojvodine, bez preciziranja kada bi zakon mogao biti donet.
– Mi ćemo doneti Zakon o finansiranju, ali nemamo problema u finansiranju Vojvodine. Mi ćemo to doneti, iako drugi nisu – rekao je Vučić pre 14 meseci. Finansije APV ponovo su pomenute prilikom usvajanja budžeta za 2017. Vučić je tada u Skupštini istakao da je potrebno doneti krovni zakon koji bi uredio prihode Vojvodine, uz napomenu da i pokrajina mora da preuzme određene obaveze. Od tada je prošla cela godina, a situacija ostaje nepromenjena. Ištvan Pastor ne spori da deo krivice za postojeću situaciju snosi i SVM, ali dodaje da ta stranka ne može biti osnovni krivac.
– Mi smo zbog toga što smo potezali to pitanje 2010. godine platili dosta visoku političku cenu, ako se sećate, bili smo najureni iz lokalne samouprave u Subotici i u Senti – kaže Pastor, dodajući da SVM ni u kom smislu nije bio prepreka za donošenje navedenog zakona, te da su to pitanje stalno držali na stolu.
Koliko je sedam odsto?
Inače, situacija sa vojvođanskim finansijama dodatno je pogoršana 25. septembra 2012. godine, pošto je Narodna skupština Republike Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu kojima je osnovica za obračun transfera Pokrajini, koja je do tada računata na osnovu poreskih prihoda, promenjena. Pošto je to dovelo do dodatnog smanjenja prihoda APV reaguje Pokrajinska vlada, pa dan kasnije od Ustavnog suda Srbije traži ocenu ustavnosti izmenjenog zakona. Tadašnji potpredsednik vojvođanske vlade Goran Ješić na konferenciji za novinare ističe da članovi pokrajinske vlade smatraju da je izmenama tog zakona prekršen Ustav i dodaje da to nije dobro „naročito od onih koji se zalažu za decentralizaciju i regionalizaciju“, te navodi očekivanje da će USS „zaštiti prava Vojvodine u slučaju budžeta“. Nije poznat epilog ovog slučaja pošto se USS nije oglašavao, osim što je dobrih godinu dana kasnije, 23. oktobra 2013. godine održao pripremnu sednicu po ovoj inicijativi.
Sličnu inicijativu USS podnela je u januaru 2016. godine i Liga socijaldemokrata Vojvodine, a njen lider Nenad Čanak tada je pred zgradom Ustavnog suda istakao da nema pravne države dok se Vojvodini ne vrati oko 1,9 milijardi evra za koliko je zakinuta u poslednjih deset godina. Godinu dana kasnije, u januaru 2017. godine, Čanak u otvorenom pismu od novoizabranog sudije Ustavnog suda Srbije Tamaša Korheca traži pokretanje postupka po inicijativi LSV. Čanak je u pismu ocenio da Korhec, kao sudija iz Vojvodine, treba da ima razumevanja za pitanja kršenja Ustavom zagarantovanog prava Vojvodine na prihode, „onako kako je Ustavom utvrđeno“.
Ustavni sud (ne) ćuti
Da Ustavni sud Srbije ne ćuti uvek kada je reč o Vojvodini, svedoče i dve odluke tog suda donete 2012. i 2013. godine. U samu zoru nastanka nove vladajuće koalicije, 10. jula 2012. godine Ustavni sud osporio je, po inicijativi DSS-a, 22 odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, između ostalog uskraćujući Vojvodini pravo da Novi Sad naziva glavnim gradom, da ima predstavništvo u Briselu, da brine o zaštiti vodoprivrede, šumarstva i pomaže trudnice i samohrane roditelje… Ustavni sud je 5. decembra 2013. godine osporio i delove Statuta AP Vojvodine, takođe na inicijativu Demokratske stranke Srbije.
Bez pomoći Evrope
Iako se godinama unazad u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije napominje da je neophodno rešiti pitanje finansiranja AP Vojvodine, naši sagovornici ne očekuju pritiske iz Evrope, iako bi vojvođanske finansije mogle biti obuhvaćene poglavljima 23 i 24 i, eventualno, kada na dnevni red dođe regionalni razvoj.
– Evropa neće insistirati na decentralizaciji zato što u samoj EU imamo zemlje koje su centralizovane. Prema tome, to nije za njih kriterijum, ali mogu da insistiraju da ono što je doneto, ako postoji, mora da se sprovodi. Jer, to je pitanje vladavine prava – kaže Popov.
Brkić podseća da je Evropa uvek bila „jedna pokvarena dama“ što su svi koji se u Srbiji zalažu za evropeizaciju često mogli da osete na svojoj koži.
– Kad Evropa u Srbiji ima na prestolu političara koji je faktor mira i stabilnosti na Balkanu, onda je ta Evropa spremna da mu oprosti sve budalaštine, sve bezobrazluke i sve nepodopštine koje pravi unutar te države i dopušta mu da se ponaša kao slon u staklarskoj radnji. Kad previše toga polupa, kad polupa previše evropskih vrednosti, onda se i Evropa seti da je možda taj naš vladar malo preterao, pa onda kaže: nećemo da otvorimo poglavlje 23 jer u Srbiji nema pravne države. Ili postoji veliki pritisak na medije ili potpredsednik vladajuće stranke sme bez ikakvih obzira i zakonskih načela da pljuje po sudskoj vlasti, a da ga to ništa ne košta. Ono što ja vidim, to je da Evropa počinje pomalo da se trezni i da gleda racionalnijim i razumnijim očima događanja u Srbiji, mada i dalje ohrabruje vlast na tom evropskom putu – ističe Brkić.
Dalibor Stupar (VOICE)
