Minimalne kazne za neonaciste jer su „iskreni, mladi i nezaposleni“

Dvojica pripadnika zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj koji su zbog napada na učesnike antifašističke šetnje, 7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu, sa Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu sklopili sporazum o priznanju krivice, osuđeni su na minimalne zatvorske kazne iako su ranije pravosnažno osuđivani.

U sporazumima o priznaju krivice koje su sa tužilaštvom sklopili Predrag Milovanović (37) iz Zemuna i Dolf Pospiš (32) iz Petrovaradina, u koje je VOICE imao uvid, navodi se da je Milovanović dva puta osuđivan na ukupno tri godine zatvora, dok je Pospiš odležao devet meseci zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

I pored toga, Viši sud u Novom Sadu je prilikom izricanja presude uzeo u obzir to što su obojica optuženih „iskreno priznali krivicu i što su nezaposleni“, dok je Pospišu išlo na ruku i to „što je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlad“, pa je kažnjen ispod zakonskog minimuma.

Prema rečima Jelene Dukarić iz Vojvođanskog građanskog centra, donošenje ovako blagih presuda za krivična dela koje su počinili ekstremisti može biti veoma opasno po društvo u celini i može dovesti do ponavljanja sličnih postupaka.

„Kada vidimo presude donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice za pojedine neonaciste, ono što možemo da primetimo, i u celokupnom postupku, jeste izuzetno blag odnos srbijanskog pravosuđa prema dokazanim neonacistima. Ovo može biti veoma opasno, ako uzmemo u obzir činjenicu da ekstremno desničarske struje, kako u Srbiji tako i u svetu, postaju sve popularnije“, smatra Jelena Dukarić.

Prema njenim rečima, na osnovu odnosa srbijanskog pravosuđa prema fašistima, u budućnosti možemo da očekujemo još napada kamenicama, a možda i nekim opasnijim predmetima, za koje niko neće biti osuđen ili će im se suditi deset godina, da bi na kraju dobili vrlo blagu kaznu.

Incident se dogodio 7. oktobra 2007, kada je učesnike antifašističke šetnje „Stop fašizmu“, koji su krenuli prema Keju žrtava racije, u Dunavskoj ulici napala grupa pripadnika Nacionalnog stroja koji su se okupili u Domu vojske, i pored policijske zabrane. Oni su prethodno zapalili navijačke baklje, neki od njih dizali su ruke u znak nacističkog pozdrava i uzvikivali parole poput “Vojvodina – Srbija”, “Srbija Srbima”, “Ubij pedera” i “Ratko Mladić”. Oni su potom kamenicama pogodili nekoliko građana, među kojima i šefa novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavela Domonjija. Nakon toga, pripadnici žandarmerije utrčali su u dvorište Doma vojske i priveli najveći broj članova Nacionalnog stroja.

Punih devet godina od incidenta u Domu vojske u Novom Sadu, 17. oktobra 2016, konačno je počeo glavni pretres u Višem sudu u Novom Sadu. Prethodno je u oktobru prošle godine tužilaštvo odustalo od daljeg gonjenja sedam pripadnika Nacionalnog stroja, jer su 2007. godine osuđeni u Prekršajnom sudu zbog istog incidenta.

Postupak se i dalje vodi protiv neformalnog vođe Nacionalnog stroja Gorana Davidovića, koji se ne pojavljuje na ročištima jer ne živi u Srbiji, i Nedeljka Pešića (32) iz Šapca. Oni su optuženi zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti prema učesnicima antifašističkog skupa.

Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 12. januar 2017. godine, kada će biti ispitani preostali svedoci. Sud nije prihvatio predlog odbrane da se kao svedoci ispitaju Dolf Pospiš i Predrag Milovanović jer su oni priznali krivicu i nagodili se sa tužilaštvom. Njihove presude biće pročitane kao dokazni materijal u predmetu.

Predrag Milovanović alijas Peca pop – teolog, krijumčar, narkoman i nasilnik

Predrag Milovanović iz Zemuna, koji je priznanjem krivice osuđen na šest meseci zatvora zbog napada pripadnika Nacionalnog stroja na učesnike antifašističke šetnje, više puta je pravosnažno osuđivan na zatvorske kazne.

U presudi Višeg suda u Novom Sadu od 28. aprila 2012. godine, u koju je VOICE imao uvid na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, navodi se da je Milovanović, student Teološkog fakulteta u Beogradu, još dva puta osuđivan na ukupnu kaznu zatvora u trajanju od dve i po godine.

Milovanović je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 22. marta 2010. godine zbog krijumčarenja osuđen na pet meseci i 20 dana zatvora. Milovanović je kažnjen jer je prenosio određenu robu preko carine izbegavajući mere carinskog nadzora, za šta je Krivičnim zakonikom Srbije zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao i novčana kazna.

Presudom Višeg suda u Užicu od 16. septembra iste godine Milovanović je osuđen na dve godine zatvora zbog neovlašćenog držanja opojnih droga. Krivičnim zakonikom Srbije maksimalna kazna za ovo krivično delo iznosi tri godine zatvora.

Obe presude usledile su tri godine nakon što je Milovanović bio u Domu vojske sa grupom neonacista čije okupljanje je policija prethodno zabranila. Kako je precizirano u presudi Višeg suda u Novom Sadu, Milovanović je 7. oktobra 2007. oko 17.15 sati, svestan zabrane radnji koje preduzima, tokom održavanja prijavljenog skupa „Stop fašizmu“ izazivao nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost među narodima i etničkim zajednicama koje žive u Srbiji i Vojvodini.

Domonji: Krempita mi ne bi razbila glavu

Nekadašnji šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji, kome je tokom incidenta u Domu vojske tvrdim predmetom razbijena glava, rekao je na suđenju da su se obe grupe međusobno vređale i dobacivale. Tokom Domonjijevog ispitivanja, advokati optuženih postavili su mu niz pitanja, povremeno ga i prekidali i povisivali ton u sudnici, pa se stekao utisak kao da se Domonji nalazi na optuženičkoj klupi.

„Žandarmerija je u jednom trenutku počela da nas potiskuje prema drugoj strani ulice. Tada sam i dobio kamenom u glavu. Moja pretpostavka je da me je pogodio tvrdi predmet koji je doleteo iz Doma vojske jer sam pogođen u teme, a bio sam leđima okrenut ogradi“, rekao je Domonji. Na pitanje Pešićevog advokata da li je siguran da je u pitanju bio kamen, Domonji je rekao „da je siguran da nije bila krempita, niti jastuk, jer ne bi dobio kopču na glavi“.

Domonji je rekao i da je na ogradi Doma vojske video jednog mladića kako visi i pokazuje nacistički pozdrav rukom. Ostali su mahali sa tri prsta, dodao je on. Na pitanje Pešićevog advokata da li je siguran da je taj mladić pokazivao „Zig hajl“, a ne tri prsta, Domonji je rekao da mladić „sigurno nije pozdravljao patrijarha“. Na pitanje da li zna kako izgleda Davidova zvezda, Domonji je ogovorio: „Ne znam, vi mi objasnite“.

Domonji je rekao i da je Davidovića video na skupu i jasno ga prepoznao jer je važio za njihovog vođu. „Nisam video da su imali neka upečatljiva obeležja i skandirali su ‘Srbija Srbima’. Davidovića sam video na ogradi. Gestikulirao je i vikao, ali nisam primetio da je i on salutirao“, kazao je Domonji.

U presudi se navodi da se Milovanović popeo na ogradu Doma vojske i nacistički salutirao podizanjem desne ruke sa ispruženom šakom u pravcu građana iz antifašističke kolone koji su prolazili pored pomenute ograde. Prema oceni suda, Milovanović je time isprovocirao prvo verbalni, a potom i fizički sukob jer je iz pravca Doma vojske poletelo nekoliko flaša i kamenica nakon čega je došlo i do tuče između dve skupine ljudi.

Milovanović je bacao kamenice i druge čvrste predmete i tom prilikom je nekoliko osoba povređeno u vidu posekotina u predelu glave. Među povređenima bio je i predsednik novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji kao i jedan fotoreporter iz Češke. Takvim postupanjem, prema oceni suda, Milovanović je značajno ugrozio spokojstvo građana pa mu je izrečena zatvorska kazna u trajanju od šest meseci zbog nasilničkog ponašanja.

Milovanović je sa Višim tužilaštvom 28. februara 2012. godine zaključio sporazum o priznanju krivice. U navedenom sporazumu on je priznao da se spornog dana nasilnički ponašao i prihvatio je pomenutu zatvorsku kaznu. Nakon toga Milovanović je 15. marta, na ročištu o sporazumu o priznavanju krivice, svesno i dobrovoljno priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu se optužnicom stavljala na teret, te je precizno opisao način na koji je izvršio ta dela.

Sud je utvrdio da je priznanje krivice potrkrepljeno i drugim dokazima. Sud je takođe utvrdio da je Milovanović u momentu izvšenja krivičnih dela bio potpuno uračunljiv i da ih je počinio sa umišljajem. Kao olakšavajuću okolnost prilikom izricanja presude, odnosno visine kazne, sud je posebno cenio njegovo priznanje i činjenicu da je nezaposlen. Kao otežavajuću okolnost sud je uzeo činjenicu da je ranije bio osuđivan.

Čini se da je sud Milovanoviću maksimalno olakšao jer je bio optužen za izvršenje nasilničkog ponašanja u grupi za šta je Krivičnim zakonikom kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ova presuda je postala pravosnažna istog dana kada je i doneta, 30. aprila 2012. godine, pošto su se i tužilaštvo i okrivljeni odrekli prava na žalbu.

Prema rečima Jelene Dukarić, najbitnije kod nasilničkog ponašanja, za šta se većina učesnika napada na antifašističku kolonu teretila i za šta su Milovanović i Pospiš osuđeni, predstavlja ugrožavanje spokojstva građana, teško ponižavanje građana ili teže remećenje javnog reda i mira. „To krivično delo sankcionisano je isključivo kaznom zatvora i tu možemo da vidimo ozbiljnost takvog ponašanja“, smatra ova novosadska pravnica i dodaje da je znog toga bilo važno izreći pravu visinu kazne.

Predrag Milovanović alias Peca Pop, prema ranijem pisanju srbijanskih medija imao je važnu organizacionu ulogu u Nacionalnom stroju. Navodi se i da je 2008. prekinuo izložbu albanskih umetnika u Beogradu. Milovanović je student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, a na trećoj godini je imao prosek ocena 9,56.

Dejan, Dolf ili Dajana – Pospiš je dokazani neonacista

U postupku protiv pripadnika Nacionalnog stroja krivicu je priznao i Dolf Pospiš iz Petrovaradina. Njemu se na teret stavljalo identično postupanje kao i Milovanoviću, s tim da je Pospiš osuđen za dva krivična dela. Osim nasilničkog ponašanja, priznao je da je izazivao nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost.

U presudi se navodi da se Pospiš popeo na ogradu Doma vojske i nacistički salutirao podizanjem desne ruke sa ispruženom šakom u pravcu građana iz antifašističke kolone koji su prolazili pored pomenute ograde.

Pospiš je osuđen zbog nasilničkog ponašanja u grupi na tri meseca zatvora, a zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje na godinu dana i tri meseca. Objedinjavanjem kazne za ova dva krivična dela Pospišu je dosuđeno ukupno 16 meseci zatvora. Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti na način kako ga je to Pospiš izveo Krivični zakonik predviđa kaznu zatvora od jedne do osam godina.

Pospiš osuđivan i zbog prebijanja tamnoputog dečaka

U Tadašnjem Okružnom sudu u Novom Sadu Dolf pospiš je 27. marta 2006. osuđen na godinu dana zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje jer je oktobra 2004. u Novom Sadu napao maloletnog D. J, koga je bez ikakvog povoda tukao i vređao po rasnoj osnovi. Vrhovni sud Srbije kasnije je ovu kaznu ublažio na devet meseci zatvora.

Pospiš se u prisustvu više osoba oštećenom tada obratio rečima: „Ti si črnčuga, takve kao što si ti potamanićemo sa lica zemlje. Napravićemo u ovoj zemlji srpski Aušvic i proćićete gore nego Jevreji u Drugom svetskom ratu“. Nakon toga, Pospiš se obratio i majci oštećenog Slavici J. rečima: „Ne dižem ruke na žene, ti si izdajica, kako si mogla da spavaš sa crncem“.

Pospiš je na glavnom pretresu priznao da je napao D. J. i da je jedini razlog za to bio što je crnac. Takođe je rekao da je to učinio pod uticajem „Skinhedsa“, kojima se priključio septembra 2004. „jer je želeo da se razlikuje od drugih“. Nakon incidenta Slavica J. nije mogla da smiri sina, jer mu je Pospiš pretio da će ga ubiti gde god ga vidi, pa se D. J. iz straha sklonio u drugi grad i ispisao iz škole koju je pohađao u Novom Sadu.

Pre izricanja presude svedočila je Pospiševa baka Rozalija, koja je rekla „da o svom unuku ne može da kaže ništa dobro i lepo, da je on dvojna ličnost i da je čak i ime promenio od kada se 2003. uvalio u novo društvo“. Za svog unuka, koga je oslovljavala kao Dejana, što mu je i kršteno ime, Rozalija je rekla da su ga ona i deda Rudolf „lepo vaspitali i da je bio dobro dete, ali je počeo da se menja kada je ušao u pubertet, a kasnije postao i podložan lošim osobama“.

Pospiš je sklopio sporazum sa Višim javnim tužilaštvom 22. marta 2010. godine. Tim sporazumom,  Pospiš je u potpunosti priznao oba krivična dela i saglasio se sa navedenom kaznom. Na ročištu o sporazumnom priznaju krivice, on je oba nedela koja je počinio detaljno opisao pred sudijom. Osim toga, sud je utvrdio postojanje njegove krivice i na osnovu dokaza, kao što su fotografije sa lica mesta.

Kao i u slučaju Milovanovića, sud je dokazao da je Pospiš krivična dela počinio sa umišljajem. Kao olakšavajuće okolnosti prilikom izricanja presude uzeto je Pospiševo iskreno priznanje krivičnih dela, njegovu mladost (23) i činjenicu da je nezaposlen. Otežavajuća okolnost za Pospiša koju je sud imao u vidu je bila ranija osuđivanost za isto krivično delo.

Presuda Pospišu izrečena je 17. juna 2010. godine i istog dana postala je pravosnažna jer su se i tužilaštvo i okrivljeni odrekli prava na žalbu.

O Dolfu Pospišu mediji su ponovo pisali sredinom prošle godine kada je ispričao da se sada zove Dajana, da prolazi kroz osetljiv period uzimanja hormonske terapije i da se nada skoroj promeni pola.

Pešićevo svedočenje pred sudom vrlo kontradiktorno

Drugooptuženi u postupku protiv neonacista Nedeljko Pešić odbacio je pred sudom krivicu da je svojim postupanjem izazivao nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. On je na početku suđenja 17. oktobra rekao da se 7. oktobra 2007. sasvim slučajno našao u Domu vojske jer je policija prethodno zaustavila autobus u kom se nalazio.

„Ja sam iz Šapca putovao u Kulu, ali je policija zaustavila autobus na keju pa sam se na protestu slučajno našao. Između dva skupa nije došlo do tuče zbog kordona policije i ograde na Domu vojske“, rekao je Pešić i potvrdio da se nalazi na fotografijama iz dvorišta Doma vojske koje mu je predočila sudija Slobodanka Gutović. Pešić je još rekao da se na fotografijama vidi „kako se brani od cigala koje su upućene u njegovom pravcu“. Takođe je ustvrdio „da je vikao na ljude da ne bacaju kamenice, cigle i baklje“.

Međutim snimci televizijskih ekipa potpuno demantuju ono što tvrdi drugooptuženi. On se u Domu vojske nalazio pre prolaska antifašističke kolone i zajedno sa ostalim pripadnicima Nacionalnog stroja uzvikivao pogrdne parole. Na snimku se vidi kako iz bašte Doma vojske sa grupom ekstremista odlazi ka ogradi gde je uz Dolfa Pospiša bio jedan od najratobornijih pripadnika Nacionalnog stroja. Prilikom upada pripadnika žandarmerije u dvorište Doma vojske, Pešić je ostao poslednji na ogradi u obračunu sa antifašistima. Za razliku od početnih kadrova, Pešić na sebi u tom trenutku ima duksericu na kojoj se jasno vidi keltski krst – neonacistički simbol koji je koristila i organizacija Nacionalni stroj.

Svedok Radomir Dickov ne vidi šta je sporno u paroli „Srbija Srbima“

Novosađanin Radomir Dickov, koji je takođe bio optužen u ovom predmetu, izjavio je na početku suđenja, sada u svojstvu svedoka, da je u Domu vojske „prisustvovao neformalnom skupu, kada je grupa koja je bila spolja započela u jednom momentu incident“.

„Najpre su skandirali, a onda počeli i sa bacanjem kamenja uz povike ‘Ubij fašistu’. Bilo je međusobnog prebacivanja kamenica, ali do tuče nije došlo. Ja sam bacio jedan kamen. Sa naše strane je bilo povređenih takođe. Penjali smo se na ogradu i verbalno se dobacivali sa osobama sa druge strane. Parolu ‘Srbija Srbima’ jasno sam čuo i ne vidim da je tu nešto zakonski sporno“, rekao je Dickov, od ranije poznat pravosudnim organima po sličnim ispadima.

Za Davidovića, koga lično veoma dobro poznaje, rekao je da nije bacao kamenice, niti je salutirao nacističkim pozdravom. „Pešića nisam tada primetio, osim kasnije na televiziji. Poznavao sam sve ljude koji su bili iz Novog Sada od ranije. Neki od njih bili su i obuhvaćeni ovim postupkom“, kazao je Dickov.

Pešić je na suđenju odbacio da je član bilo kakve političke ili neke druge organizacije. „Naravno da nisam bio pripadnik političke ili bilo kakve druge organizacije u to vreme, pa sve do danas. Tokom protesta nosio sam žutu traku oko rukava kao znak podrške stradalim Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Traku sam dobio ispred katoličke katedrale“, rekao je Pešić, ali nije objasnio kako je uspeo da stigne do katoličke katedrale ako tvrdi da se slučajno našao na skupu kada je policija već blokirala kej.

Pravnica Jelena Dukarić tvrdi da je drugooptuženi Pešić svoje pojavljivanje pred sudom iskoristio da iznese nekoliko nelogičnosti. „On je izneo niz nelogičnosti i, možemo da budemo slobodni da kažemo, očiglednih laži. Nadam se da će sudija ovo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne, ali i da će se kao svedoci odbrane pojavljivati i neki koji nisu bili ranije obuhvaćeni optužnicom za učešće u krivičnom delu nasilničkog ponašanja i izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje“, navodi ona.

Prvooptuženi Goran Davidović, koji godinama živi u Italiji, nije se pojavio na suđenju, a pošto je Viši sud još ranije doneo odluku da mu se sudi u odustvu, suđenje je nakon devet godina počelo davanjem iskaza Nedeljka Pešića, nekoliko svedoka i oštećenih.

Jelena Dukarić ne očekuje da će se Davidović uopšte pojavi na suđenju, kao ni na odsluženju kazne. „Koliko god da je potrebno, živeće u Italiji i odatle će rukovoditi svojom novom-starom organizacijom. Dok svi ne zaborave na njegov slučaj, a pošto je prošlo devet godina, potrebno je još samo da ga pravno-formalno zaboravi i sud u Novom Sadu. Potom će se on vratiti, slobodan i čak cenjen jer je ‘disident’, kada u Srbiji bude taman spremna scenografija za neke nove izbore u kojima će se kao legitimni predstavnici građana pojaviti neonacisti sa željom, a vrlo verovatno i mogućnošću, da kao takvi uđu u srbijanski parlament“, upozorava Jelena Dukarić.

Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 12. januar 2017. godine, kada će biti ispitani preostali predloženi svedoci, uglavnom pripadnici Nacionalnog stroja protiv kojih je tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja.

Darko Šper (VOICE)