Ni tri i po godine od donošenja Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, konkursi za službenike na položaju u pokrajinskoj administraciji još nisu raspisani.
Vladimira Krsmanovića Pokrajinska vlada postavila je 23. novembra 2016. za pomoćnika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Samo dva dana kasnije, ista ta Pokrajinska vlada razrešila ga je te dužnosti i odmah postavila za vršioca dužnosti pomoćnika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, počev od 1. decembra 2016. a najduže na tri meseca. Mirovićeva vlada je tog 25. novembra 2016. takav postupak primenila na ukupno 87 podsekretara, pomoćnika pokrajinskih sekretara, te direktore i pomoćnike direktora pokrajinskih službi, direkcija i uprava.
Juna 2020. na svim tim položajima i dalje su vršioci dužnosti, jer javni konkursi, suprotno zakonskoj obavezi, nikad nisu raspisani. A pošto im je vd status oročen do „postavljenja službenika na položaj po sprovedenom konkursu“, pomenuti Krsmanović i desetine njegovih kolega-službenika na položaju, kako ih zakon prepoznaje, ostaće vedeovi do daljeg – odnosno do, je li, raspisivanja konkursa, potvrdio je za VOICE i dalje aktuelni predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
„Kad će to biti, to je pitanje za novu (Pokrajinsku) vladu, koja će definisati pravila, broj činovnika, da li želi i dalje da ima ovoliki broj (službenika na položaju) ili ne. Mi smo se opredelili, kada je reč i o zamenicima, podsekretarima i pomoćnicima (pokrajinskih sekretara) da imamo ovaj broj – možda smo mogli da imamo nekoliko funkcionera manje na položaju, ali takvo je bilo naše opredeljenje“, naveo je Mirović.
Koliko je vd mandata ok?
Pojam službenici na položaju i zahtev da se oni postavljaju na osnovu javnog konkursa definisani su Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji je usvojen 3. marta 2016, a za početak njegove primene određen je 1. decembar iste godine.
Tim zakonom propisano je da do postavljenja službenika na položaj u autonomnoj pokrajini, u slučaju kada on nije postavljen, kao i kada nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, pokrajinski organ nadležan za njegovo postavljenje, može postaviti vršioca dužnosti – službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
Takođe, ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti, a u slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca.
Uoči početka primene zakona Pokrajinska vlada je postupila…pa, uglavnom po ovim instrukcijama i u vd status je prevela sve službenike na položaju koje je nedeljama unazad – dakle, od formiranja Mirovićeve vlade, 20. juna 2016. – postavljala na dužnosti podsekretara, pomoćnika sekretara, direktora i pomoćnika direktora pokrajinskih službi, direkcija i uprava.
Odstupilo se u delu koji predviđa broj produženih vd statusa. Iako zakon propisuje da se vd status može uvesti na tri meseca i da se za još toliko samo još jednom može produžiti, Pokrajinska vlada je svojim službenicima taj status produžila još dva puta, naravno jer u međuvremenu konkursi nisu bili raspisani: najpre 1. marta 2017 – opet na tri meseca – a potom i 30. maja, ali ovaj put unedogled, odnosno do „postavljenja službenika na položaj po sprovedenom konkursu“.
Na vd status po kancelarijama diljem Banovine koji su daleko prevazilazili sve zakonske rokove ali i obaveze, Pokrajinskoj vladi ukazala je Upravna inspekcija Upravnog inspektorata Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Na šta konkretno, u odgovoru ovog ministarstva VOICE-u izostalo je.
„Upravna inspekcija Upravnog inspektorata Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u skladu sa godišnjim programom rada za 2019. godinu sprovela je redovne inspekcijske nadzore u organima AP Vojvodine. Predmet inspekcijskog nadzora, između ostalog, bila je i primena propisa kojima se uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomnih pokrajina. Inspekcija je ukazala na obavezu koja je propisana zakonom“, stoji u odgovoru VOICE-u.
Više od toga nije bilo moguće saznati ni u Službi za upravljanjem ljudskim resursima AP Vojvodine. Valentina Vojinović, dakako vd direktorica ove službe, najpre je obećala da će nam odgovoriti na pitanja, koji se tiču i samog nalaza Upravne inspekcije, ali ti odgovori, ni posle više od mesec dana čekanja, još nisu stigli.
Zanimalo nas je, pored ostalog, i koji je razlog AP Vojvodina navela za uporno ignorisanje zakonske obaveze da raspiše konkurse za izbor službenika na položaju.
Pokrajinska vlada je, kako navodi njen predsednik, izveštaj Upravne inspekcije tek „primila k znanju“ i – nastavila po svom, jer smatraju da je tako sasvim u redu.
„Rekli su da je zakonom propisan okvir za postupanje u tim slučajevima (raspisivanje konkursa), međutim, mi smo definisali neki svoj način rada, delokrug rada, uslove pod kojima smo radili sve ove godine, e sad da li je to idealno, verovatno nije. Jednostavno smo tako započeli i tako smo završili mandat, bez nekog sada tu mističnog ili ne znam kakvog razloga zbog čega to tako radimo. Nismo čak ni održali nijedan sastanak u smislu donošenja odluke na tu temu, jednostavno smo tako počeli i tako smo završili mandat. Nova vlada će verovatno analizirati sve to, uključujući preporuke ili nalaze inspekcije, i doneti odluku u skladu sa svojim potrebama“, kazao je Igor Mirović.
Svi razlozi za neraspisivanje konkursa
Danas, tri i po godine funkcionisanja u vd statusu armije od više od 80 službenika na položaju, Mirović kao razlog za neraspisivanje konkursa, koji bi to stanje normalizovali, nudi ovakav odgovor: „Nismo se, jednostavno, time (konkursima) bavili. To jeste zakonska obaveza, ali nismo se time bavili jer nismo imali nikakav problem u funkcionisanju sekretarijata, u funkcionisanju njih (službenika na položaju) u vd statusu, i jednostavno ne postoji neki poseban razlog zbog čega to nismo uradili“.
U prošlosti je, u pogledu razloga, pak bilo drugačije.
VOICE je i sredinom 2017. godine ukazao na to da Pokrajinska vada neraspisivanjem konkursa krši zakon, ali tada su se u Pokrajinskoj vladi pravdali time da raspisivanje javnih konkursa nije (bilo) moguće bez usvajanja određenih akata, pre svega odluke Vlade Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godine.
„U narednom periodu očekuje se donošenje odluke o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2017. godinu. Ovaj akt će predstavljati polaznu osnovu za donošenje svih potrebnih akata predviđenih zakonom i podzakonskim aktima, a koji su preduslov za obezbeđivanje uslova za sprovođenje konkursa za službenike na položaju“, navela je tada za VOICE Tatjana Gašović, sekretarka Pokrajinske vlade.
Uzgred, Vlada Srbije je odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru donela u junu te godine, ali, vidimo, to Pokrajinskoj vladi ništa nije značilo. Takođe, Uredba Vlade Srbije o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, usvojena je još decembra 2016. i ona uređuje, između ostalog, i sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta službenika na položaju.
Krajem 2017. stiglo je novo obećanje – konkursi stižu na proleće 2018, čim se između republičke i pokrajinske administracije završi „razmena“ budžetskih korisnika, te, opet je to na meniju, iznova utvrdi maksimalni broj zaposlenih.
„Tri instituta čiji su se zaposleni do sada ubrajali u republičku kvotu prešla su u pokrajinsku kvotu, dok ustanove čiji su osnivači nacionalni saveti, a koji su do sada bili u našoj kvoti, prelaze u republičku. Dakle, tu se stalno nešto menja, to je ’živa stvar’, ali očekujem da će sve to bili konvalidirano u narednih 60 dana, nakon čega bismo do proleća (2018. godine) mogli da raspišemo konkurse za službenike na položaju“, naveo je tada za VOICE predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Ko ne ispunjava uslove?
Dobri poznavaoci prilika u Banovini nudili su, međutim, drugačija objašnjenja. Tvrdili su, o čemu je VOICE ranije pisao, da pojedinim službenicima u vd statusu, pa i strankama koje predstavljaju, odgovara da se što je moguće duže odugovlači s rapisivanjem konkursa, jer, prosto, ne ispunjavaju uslove koje bi bili traženi na konkursima za službenike na položaju.
Predsednik Pokrajinske vlade je, svojevremeno, odbacio teorije da politički razlozi koče raspisivanje konkursa, ali jeste priznao da uslovi na budućem konkurusu neće biti povoljni za sve.
„Ne postoji politički problem“, kategoričan je bio Mirović u izjavi za VOICE. „Jedan manji deo njih (vd službenika na položaju) s pravom treba da se zabrine nad tim da li će ispunjavati uslove iz konkursa, ali tu nije važno ko je u pitanju, pa makar to bili i naši koalicioni partneri, jer zakon mora biti ispred politike.“
Nesvesno, možda, Mirović je potvrdio da njegova administracija krši još jednu odredbu zakona.
Naime, članom 56. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, na šta nam je ukazalo i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u svom odgovoru, propisano je da do postavljenja službenika na položaj u autonomnoj pokrajini, u slučaju kada on nije postavljen, kao i kada nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana, pokrajinski organ nadležan za njegovo postavljenje, može postaviti vršioca dužnosti – službenika koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa.
Isti zakon, naime, precizira da na položaj u autonomnoj pokrajini može biti postavljeno lice „koje ima stečeno visoko obrazovanje iz odgovarajuće naučne oblasti u odnosu na delokrug organa, službe ili organizacije, na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci“.
U međuvremenu, Skupština Srbije je krajem 2018. godine usvojila korekciju zakona i među brojnim usvojenim intervencijama našlo se i preciziranje uslova za postavljanje službenika na položaj u AP Vojvodini. U izvornom tekstu zakona, pored drugih uslova, za obavljanje tih poslova tražilo se i „najmanje pet godina radnog iskustva u struci“. Sveže pridodati član 68a Zakona navodi da „pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja“. Kao objašnjenje za dodavanje ovog člana stoji da je „dosadašnja primena Zakona o zaposlenima u AP i JLS ukazala da postoje nedoumice prilikom tumačenja radnog iskustva u struci kao uslova koji službenik mora da ima za rad na poslovima u određenom zvanju“.
Na te nedoumice niko u Banovini nikad nije ukazivao. Mirović danas ne samo da se ne poziva na ovaj razlog za neraspisivanje konkursa, već ponovo potvrđuje da među vd službenicima na položaju – očito, i nakon „pojašnjenja“ u zakonskim izmenama – trenutno ima takvih koji ne ispunjavaju uslove, ali, ističe, da oni nisu bili zaštićeni sve ovo vreme. Svi će oni, dakle, nastaviti da rade ili do raspisivanja konkursa ili dok nova vlada o njihovoj sudbini ne odluči drugačije i ne smeni ih, kao što je to bio slučaj s jednim brojem vd službenika na položaju od novembra 2016.
„To što nismo raspisali konkurse… time nismo nikoga štitili, niti smo zataškavali činjenicu da postoji nekoliko ljudi koji ne ispunjava uslove. Apsolutno ih ima, ali njihov opstanak na toj funkciji nije bio razlog zbog čega smo izbegavali konkurse“, kazao je aktuelni predsednik Pokrajinske vlade za VOICE.
Denis Kolundžija (VOICE)
