Privatni operateri otpadom “Modekolo” i “Brem grupa” su, u partnerstvu sa JKP Standard iz Vrbasa, na komunalnu deponiju u ovoj opštini lagerovali ukupno 9.786 tona naftnog otpada sa bušotina NIS Gaspromnjefta, od čega je gotovo 4.000 tona neispitana materija bez laboratorijskih nalaza da je “bezopasna”, pokazuje policijski izveštaj do kojeg je došao VOICE.
Zahtev da javnosti stave na uvid izveštaj o policijskoj istrazi dosada su ignorisali i MUP Srbije i Više javno tužilaštvo (VJT) u Somboru.
Da li je slučaj lagerovanja naftne isplake na komunalnu deponiju u Vrbasu više od “nerešenih poslovnih odnosa“ između NIS-a i privatnih operatera otpadom i “prekršajne odgovornosti direktora vrbaškog komunalca”, kako ih je definisao Zoran Divjak, viši javni tužilac u Somboru u svom poslednjem odgovoru novinaru, otkriva kompletan izveštaj o tromesečnoj policijskoj istrazi do kojeg je, zahvaljujući izvorima, došao VOICE.
Lažirane dozvole i “neuredna” dokumentacija
Od 9.786 tona, koliko je lagerovano na komunalnu deponiju, etiketu “bezopasan -inertan” ima 5.911 tona, dok 3.875,36 tona predstavlja neispitani otpad za koji nema laboratorijskih nalaza, navodi se u policijskom izveštaju. Došlo je do “ogromnog proboja u količinama” i “lažno je predstavljano“ da tri laboratorijska nalaza “pokrivaju” ukupnu količinu kao “bezopasnu”.
Osim naftnog otpada sa bušotina u Turiji na koje se odnose tri laboratorijska nalaza o kojima je pisao i VOICE, policija je utvrdila i da je na vrbasku deponiju lagerovano znatno više, kao i da je više od 1.500 tona neispitanog naftnog otpada pristiglo sa drugih lokacija u Vojvodini.
Policija je do ovih saznanja došla poređenjem obaveznih dokumenata koji prate upravljanje otpadom: “prevoznica” koja pokazuje ko, šta i koliko otpada prevozi; dokument o kretanju otpada koji sadrži podatke o proizvođaču, prevozniku, primaocu otpada sa brojevima dozvola; tzv.”odvaga”, koja svedoči o količini otpada
Iako se podaci u sva tri dokumenta – po pravilu – moraju poklapati, istraga je utvrdila da postoje značajna neslaganja i lažno prikazani podaci u više od 200 dokumenata.
Tako za pojedina dokumenta o kretanju otpada nije poznata količina, dok su mnoge prevoznice bez obaveznog potpisa i pečata, navodi se u izveštaju koji VOICE poseduje.
Tokom istrage utvrđeno je da u vrbaskom komunalcu postoji 45 dokumenata o kretanju otpada koji je u tokom tri dana stigao na deponiju. “Brem grupa” je ovaj posao u potpunosti negirala, iako je istraga utvrdila da je samo dan nakon završetka posla na račun JKP Standard uplatila nešto više od 1,5 miliona dinara.
Otpad stizao desetinama kamiona u svega par dana
Ovaj operater je negirao i da je u noći između 13. i 14. novembra 2014. na deponiju u Vrbasu odložio 916 tona otpada. I za ovaj slučaj policija je utvrdila da postoji dokument o kretanju otpada, kao i uplata od nešto više 879 hiljada dinara.
Drastičniji primer je kada je za svega tri dana na deponiju u Vrbasu istovareno 78 kamiona sa gotovo 2.500 tona tretirane isplake, za šta je vrbaskom komunalcu isplaćeno nešto više od dva miliona dinara. U ovom slučaju, NIS nije prihvatio da plati „Modekolu“ 400 tona naftnog otpada, a upravo ova količina nije pokrivena laboratorijskim nalazom”, navodi se u policijskom izveštaju.
Rupa u zakonu?
Na početku policijskog izveštaja napomnje se da u slučaju odlaganja naftnog otpada postoje zakonske nedorečenosti, te da otpad sa naftnih bušotina, prema važećem Zakonu o rudarstvu predstavlja, rudarski otpad. Iako je predviđeno da se uredi oblast upravljanja ovim otpadom, Pravilnik o kriterijumima za izdavanje dozvola ne postoji, a samim tim ni dozvole. Tako je ostavljena mogućnost da se ovaj otpad nakon tretmana predstavlja kao inertan i bezopasan.
Jeftinije je nezakonito?
Znajući da je cena lagerovanja ove vrste otpada na deponiju kompanije “A.S.A. Eko” u Kikindi, usklađene sa domaćim zakonom i propisima, 20 evra po toni, privatni operateri su opredelili za nezakonito i zakulisno partnerstvo sa direktorom JKP Standard, koji je ponudio trostruko nižu cenu od 800 dinara po toni čvrstog otpada i 300 dinara za ispuštanje tečne materije u javnu kanalizaciju, pokazuje policijska istraga.
Naime, i “Modekolo” i “Brem grupa” su 2012. i 2013 naftni otpad lagerovali na deponiju kompanije “Asa-eko” u Kikindi. Ova deponija “jedina je koja poseduje sve potrebne dozvole za sakupljanje i odlaganje ove vrste otpada, a iz brojnih aneksa ugovora „Brem grupe“ i „Asa Eko“ cena lagerovanja čvrste otpadne materije iznosila je od oko 20 evra po toni”, navodi se u policijskom izveštaju
Iz uvida u ugovore vrbaskog komunalnog preduzeća sa privatnim operaterima, policija je utvrdila da je dogovorena znatno povoljnija cena od 800 dinara po toni čvrste materije i 300 dinara neopasne tretirane materije u tečnom stanju. Nijedan od ovih iznosa nije se našao u zvaničnim cenovnicima komunalnog preduzeća.
“U trenutku kada je vođena istraga, komunalno preduzeće nije posedovalo ni dozvolu za odlaganje komunalnog, pa samim tim ni inertnog, ni industrijskog, niti bilo kog drugog otpada”, piše u izveštaju.
Bez ikakvih dozvola za ovu vrstu posla, direktor JKP Standard je u više od stotinu dokumenata o kretanju otpada, umesto broja dozvole koju ne poseduje, navodio broj ugovora koji je potpisao sa privatnim preduzećima.
Kako je VOICE već pisao, javno-privatno partnerstvo sklopljeno je gotovo istovremeno kada su privatni operateri sklopili višemilionske ugovore sa NIS Gaspromnjeftom, a ovo je potvrdio i policijski izveštaj. „Modekolo“ je u decembru 2013, samo dva dana nakon potpisivanja ugovora sa NIS Gaspromnjeftom, vrednog gotovo 24 miliona dinara, potpisao i ugovor sa JKP Standard. U policijskom izveštaju se navodi da je indikativno što je tek tri meseca kasnije u opštinskoj zgradi održan sastanak predstavnika NIS-a, privatnih operatera, lokalne samouprave i vrbaskog komunalnog preduzeća. Kako je VOICE već pisao, sastanak je organizovan svega nekoliko dana nakon što se predsednik Ekološkog pokreta Vrbas obratio otvorenim pismom Kirilu Kravčenku, direktoru NIS Gaspromnjefta. Sastanku je, iz nejasnih razloga, prisustvovao i visoki funkcioner SNS-a Igor Bečić, koji je u to vreme bio narodni poslanik.
Nastavlja se tužilačka igra dobacivanja
VJT Sombor je 22. septembra VOICE-u odgovorio da je deo predmeta koji se tiče odgovornosti rukovodilaca vrbaškog komunalca upućen na odlučivanje u Osnovno tužilaštvo u Vrbasu. Samo nekoliko dana nakon što je VOICE o ovome obavestio javnost, predmet je još jednom promenio adresu. Ovog puta, iz vrbaskog poslat je u somborsko osnovno javno tužilaštvo, potvrđuje odgovor vrbaškog OJT upućen nevladinoj organizaciji “Da sačuvamo Vojvodinu” iz Bačke Palanke, koja je takođe tražila odgovore o ovom slučaju. Predmet je poslat u Sombor istog dana kada je odgovoreno organizaciji, 4. oktobra. Ovo je potvrđeno i u OJT Sombor. Sumnja da su privatni operateri zloupotrebili službeni položaj i time oštetili NIS Gaspromnjeft odbačena je usled nedostatka dokaza, pisao je već VOICE.
O odgovornosti koja se tiče odlaganja naftnog otpada na komunalnu deponiju – nema ni reči.
Prema mišljenju Veljka Milića, pravnika iz advokatske kancelarije Beljanski iz Novog Sada, “vrlo je čudno što tužilaštvo nije pokrenulo neki drugi postupak koji se ne tiče samo zloupotrebe službenog položaja, kada su u policijskom izveštaju uočene tolike nepravilnosti”.
“Tužilaštvo je moralo po službenoj dužnosti da pokrene odgovarajuće krivične i prekršajne postupke, jer je dovoljno da postoje osnovi sumnje da je krivično delo izvršeno. Prema tome, moguće je da je tužilaštvo iz ovog izveštaja utvrdilo da nema zloupotrebe službenog položaja jer je utvrđeno da NIS nije oštećen. To, međutim, nije ono što javnost zanima, koliko odlaganje velike količine opasnog otpada bez dozvole i bez odgovarajućih analiza za čitave količine otpada”, smatra Milić koji, pak, nije iznenađen odlukom tužilaštva, naročito ako imamo u vidu kako tužilaštva funkcionišu kada bi postupcima mogli biti obuhvaćeni i pojedini funkcioneri.
Inače, policijski izveštaj napisan na 43 strane sa priloženim dokazima od više stotina dokumenata upućen je istovremeno na adrese Višeg javnog tužilaštva u Somboru i Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu “radi upoznavanja sa priloženim dokazima i saznanjima”, kao i “radi konsultacija o preduzimanju daljih radnji i mera” u maju 2015. godine. Osim obustave istrage protiv vlasnika privatnih firmi, u ovom predmetu do danas nije doneta nijedna javnotužilačka odluka.
Ranka Ivanoska (VOICE)
