Suđenje neonacistima – među najdužima bez donete presude

Danas se navršava 11 godina od održavanja antifašističke šetnje „Stop fašizmu“ u kojoj je učestvovalo više od 5.000 građana Novog Sada, koje su tada napali neonacisti, a suđenje neonacistima koji su izazvali taj incident traje i danas i kao takvo je jedan od najdužih prvostepenih krivičnih postupaka pred novosadskim Višim sudom.

Suđenje okrivljenima počelo je tek pre dve godine i još uvek nije doneta prvostepena presuda.

Suđenje u odsustvu Goranu Davidoviću, neformalnom vođi zabranjene neonancističke organizacije Nacionalni stroj i Nedeljku Pešiću iz Šapca, kojima se sudi zbog napada na građane tokom antifašističke šetnje 7. oktobra 2007, u stvari je jedan od najdužih prvostepenih postupaka koji se vode pred Višim sudom u Novom Sadu.

VOICE se tim povodom obratio Višem sudu i dobio odgovor da je pred tim sudom u toku sedam prvostepenih krivičnih postupaka koji na današnji dan traju duže od 10 godina, pri čemu najduži postupak traje nešto duže od 13 godina. To praktično znači da se u ovoj neslavnoj statistici nalazi i suđenje neonacistima.

Sagovornici VOICE-a u tome ne vide samo puki statistički podatak, niti slučajnost, već postojanje političke odluke da taj slučaj ostane bez sudskog epiloga. Izostanak presude protiv neonacista nakon 11 godina predstavlja i nepoštovanje Ustava Srbije.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, kao jedan od organizatora antifašističkog skupa iz 2007. godine, smatra da je glavni uzrok izostanka presude „više puta potvrđena činjenica da se ekstremisticke i profašističke snage nalaze pod kontrolom države i da su instrumentalizovani za ostvarivanje određenih političkih ciljeva“.

Prema njegovim rečima, uzrok tome su i dramatičan pritisak izvršne vlasti i tajnih službi na pravosuđe, dok posledice (ne)postupanja pravosudnih organa koje su izazvane u društvu upravo proživljavamo.

„Zbog toga što nije bilo želje da se obračunamo sa teškim nacionalističkim nasleđem, političkim nasiljem i ekstremizmom, došli smo u situaciju da ekstremisti vladaju državom upravo promovišući fašističke metode. Strašno je to što se tome skoro niko ne suprotstavlja, uključujući i levicu, koja je ili korumpirana ili opterećena sopstvenim manijama“, rekao je Sejdinović.

Aktivistkinja Antifašističke koalicije Marija Srdić podseća da Ustav Srbije kaže da je zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, što izgleda u ovom slučaju ne važi.

„Ako za one koji su pre 11 godina okrivljeni za brutalno nasilje prema učesnicima šetnje ‘Stop fašizmu’ nema pravosnažne presude, onda mi imamo ogroman problem sa poštovanjem najvišeg pravnog akta. Naše pravosuđe kroz ovaj postupak demonstrira da nije voljno ili nije sposobno da postupak dovede do kraja i pošalje jasnu poruku o tome koji se postupci nikada neće tolerisati“, rekla je Srdić.

Viši sud: Sudije se trude da ubrzaju postupke koji dugo traju

Kako bi izbegli maratonske sudske postupke, kakav je nesporno i suđenje pripadnicima Nacionalnog stroja za napad na antifašiste, u Višem sudu za VOICE tvrde da sudije pribegavaju raznim procesnim radnjama, uključujući i kažnjavanje onih koji ne opravdaju izostanak.

Kako su naveli, sudije u takvim slučajevima ubrzavaju postupke određivanjem kraćih rokova između dva ročišta, traže da policija i drugi organi brže dostavljaju dokazni materijal, nalažu učesnicima u postupku da ne odugovlače.

Takođe su naveli da sudije Višeg suda koriste sve zakonske mogućnosti da spreče neopravdane nedolaske na ročišta, uključujući upozorenja ili novčane kazne za učesnike u postupku koji ne postupaju u skladu sa rešenjima suda.

„Okrivljenima se u posebnim uslovima može odrediti i suđenje u odsustvu, ali i postaviti branilac po službenoj dužnosti, ukoliko okrivljeni nema branioca ili se branilac koga je angažovao ne odaziva na uredne pozive suda, a sve sa ciljem da se postupak dalje sprovodi bez odugovlačenja“, tvrde u Višem sudu.

Zanimljivo je da se u konkretnom postupku to i dogodilo. Davidovića je Viši sud nekoliko godina čekao da bude saslušan u istražnom postupku jer je pobegao u inostranstvo. Kada je konačno uhapšen i izručen Srbiji da bi odležao kaznu zatvora zbog upada neonacista na antifašističku tribinu 2005. godine, sud ni tu priliku nije iskoristio.

Preciznije, Davidović je uhapšen 18. aprila 2009. u inostranstvu zbog izbegavanja odlaska na izdržavanje jednogodišnje kazne zatvora zbog upada na Filozofski fakultet, gde je grupa neonacista pod njegovom kontrolom tukla i vređala prisutne. Zbog tog incidenta je 11. novembra 2005. uhapšen i bio je u pritvoru do 28. decembra iste godine. U ekstradicionom pritvoru u Italiji bio je do 26. juna 2009. kada je pušten.

Ponovo je uhapšen 2. februara 2010. u Nemačkoj i bio je u ekstradicionom pritvoru do izručenja 29. aprila, kada je prebačen u zatvor u Somboru na izdržavanje ostatka kazne. Iz zatvora je izašao 8. oktobra 2010. i od tada mu se gubi svaki trag. Zbog neodazivanja na pozive suda doneta je odluka da mu se sudi u odsustvu.

Na pitanje da li je tokom boravka u zatvoru Davidović dovođen na saslušanja kod istražnog sudije, u Višem sudu su ranije na pitanje VOICE-a naveli: „S obzirom na obim predmeta koji se broji stotinama stranica i nekoliko registratora, uopšteno nije moguće odgovoriti“.

U pripremi mapa neonacističkih organizacija u Srbiji

Antifašistička koalicija će 23. oktobra, na Dan oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu, započeti seriju javnih akcija i tribina u gradovima Vojvodine. Prema rečima Marije Srdić, biće to prilika da se građani upoznaju sa činjenicama o delovanju organizacija sa tipičnim odlikama ekstremizma kao i sa posledicama koje one imaju na odnose u zajednici.

„Sačinili smo mapu koja markira takve organizacije i grupe i opisuje njihovo delovanje. Takođe, analizirali smo i prikazaćemo kako je poslednjih godina pravosuđe procesuiralo dela sa elementima rasne, nacionalne, verske mržnje i netrpaljivosti, uključujuči i slučaj Nacionalni stroj“, rekla je Srdić.

„Možemo, bez ikakvih ograda, reći da oni koji zagovaraju i praktikuju ekstremne ideologije i prakse slobodno deluju u Srbiji, šire svoj ticaj, ispoljavaju nasilje na društvenim mrežama, stadionima, na javnim skupovima, ulicama… ne strahujući od države. A i zašto bi? Oni dobro znaju da su danas njihovi poklonici deo vladajućih struktura, da kazne nema, a ako je i bude ona će biti beznačajna, ravna ujedu komarca“, ocenila je Marija Srdić.

Prema njenim rečima, čvršće organizovanje civilnih organizacija sa antifašističkim predznakom u poslednjih godinu dana predstavlja odgovor na porast desnog ekstrenizma, revizionizma, nastojanja da se rehabilituju zločinci iz Drugog svetskog rata, a marginalizuje antifašistička tradicija.

„Naš zadatak bio je i ostaje da uporno insistiramo na istini, da vršimo pritisak na institucije da rade svoj posao – spreče i sankcionišu svaki oblik ispoljavanja rasne, nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti“, zaključila je Marija Srdić.

Davidović je po izlasku iz somborskog zatvora, dakle, ponovo pobegao u Italiju, gde i danas živi, i tek tada mu je određeno suđenje u odsustvu, ali se javio novi problem. Davidovićev advokat nije redovno dolazio na ročišta ili je podnosio raznorazne zahteve za odlaganje ročišta, koje je sud mahom prihvatao (jednom prilikom sud je čak prihvatio molbu da Davidović ne dođe u sud dok ne sredi boravišne papire u Italiji).

Nakon svih mogućih ustupaka i peripetija Viši sud je odlučio da Davidoviću dodeli advokata Branibora Jovičića koji ga brani po službenoj dužnosti. Način na koji Jovičić ove dve godine brani Davidovića na momente je bio i uvredljiv za strane u postupku zbog čega je više puta opominjan. Najburnije je reagovao kada je na poslednjem ročištu tužioca Zorana Jakovljevića optužio da od suđenja pravi cirkus i demonstrativno seo na mesto.

Tužilac Jakovljević je okarakterisao takvo Jovičićevo ponašanje kao skandalozno i nedopustivo. “Ako branilac ne može da brani Davidovića po službenoj dužnosti stavite onda drugog advokata koji može da ga brani po službenoj dužnosti”, rekao je Jakovljević.

Viši sud je dužinu pretkrivičnog postupka pravdao raznoraznim razlozima: boravkom Davidovića u ekstradicionom pritvoru, priznanjem krivice dvojice optuženih, pogrešno navedenim adresama ili zauzetošću pojedinih svedoka, zahtevima okrivljenih za izuzeće postupajućeg zamenika javnog tužioca, nedolaskom branilaca zbog štrajka advokata… Ali nisu samo Davidović i njegovi branioci izazvali zastoje u suđenju, to su činili i sud i tužilaštvo jer je od početka postupka do danas zamenjeno više sudija i tužilaca.

Kao jedan od razloga za odlaganje sud je naveo i vođenje prekršajnih postupaka protiv pojedinih okrivljenih povodom istog događaja, kako eventualno ne bi došlo do povrede načela ne bis in idem (ne dvaput o istom). I zaista, tužilaštvo se novembra 2015. pozvalo na ovo načelo i predložilo ukidanje optužnice u odnosu na sedmoricu optuženih jer su već odgovarali za ovo delo pred Prekršajnim sudom, što je sud prihvatio.

Tužilaštvo je ostalo pri delu optužnice koji Davidovića i Pešića tereti za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Svi ostali, bez obzira na visinu dosuđene kazne u Prekršajnom sudu, oslobođeni su svake dalje krivične odgovornosti. Prethodno su dvojica pripadnika Nacionalnog stroja sa Višim javnim tužilaštvom sklopili sporazum o priznanju krivice i osuđeni su na minimalne zatvorske kazne iako su ranije pravosnažno osuđivani.

Krivični postupak ne treba da traje duže od dve godine

Pre samo nekoliko dana zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će tražiti proširenje njegovih ovlaštenja na mogućnost kontrole rada sudova po pitanju dužine trajanja postupka, zloupotrebu procesnih radnji i neizvršenje sudskih odluka.

U Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jasno piše da sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku uključuje i istragu koju u krivičnom postupku sprovodi javni tužilac.

Šta je to razumni rok zavisi od slučaja do slučaja, pri čemu se kao parametri uzimaju složenost spora, broj stranaka i druge okolnosti, ali je Evropski sud za ljudska prava zauzeo stanovište da je razumni rok najčešće povređen ako postupak traje duže od dve godine. Mnogobrojni sudski predmeti u Srbiji traju po pet ili više godina, čak više od decenije, pa svakako ispunjavaju uslov da je razumni rok povređen.

Od borbe ne treba odustajati

Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović smatra da smo mi slomljeno društvo koje je uz batine dobilo i lekciju da se ne vredi boriti.

„Stoga je teško nagovoriti ljude da se bore bilo za sopstvene interese, bilo za javni interes. To je i bio cilj ekstremista na vlasti, da ubiju volju u ljudima i obesmisle svaki politicki i građanski aktivizam. No, stvari mogu i brzo da se promene, stoga od borbe ne treba odustajati“, ocenio je Sejdinović.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milan Antonijević svojevremeno je ocenio da su se odavno stekli svi uslovi da neko od učesnika podnese zahtev za utvrđivanje narušavanja načela suđenja u razumnom roku u krivičnom postupku protiv Gorana Davidovića i Nedeljka Pešića.

Prema njegovim rečima, u konkretnom slučaju pokazala se neaktivnost i nadležnog tužilaštva i postupajućeg suda. „Svima je jasno da u ovom slučaju nema ni reči o suđenju u razumnom roku, pa bi se zbog toga trebali iskoristiti pravni mehanizmi kako bi sud ubrzao ovaj postupak. Kada sud utvrdi da je došlo do narušavanja načela suđenja u razumnom roku sudska praksa nam je pokazala da se sudije prema ovakvim predmetima drugačije ophode i ubrzavaju postupak“, rekao je Antonijević pre tačno dve godine za VOICE uoči početka suđenja.

Međutim, ove Antonijevićeve reči deluju kao da su upravo izrečene jer je sva prilika da se Viši sud nije dovoljno potrudio da do danas dobijemo prvostepenu presudu. Ročišta su po pravilu zakazivana u razmacima od po dva i više meseci, više puta su odlagana zbog iznenadnih godišnjih odmora, bolesti tužilaca i advokata, neodazivanja svedoka…

U sudu navode da je za poslednje dve godine u Višem sudu u Novom Sadu zbog zastarelosti obustavljen postupak u dva krivična predmeta. S obzirom na to da bi zbog zastare već bio obustavljen postupak protiv svih optuženih za nasilničko ponašanje (da tužilaštvo u međuvremenu nije samo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja), postavlja se pitanje da li može doći i do zastare celog postupka koji će biti nastavljen 30. oktobra. Na svu sreću, za sada ne jer za krivično delo izazivanja rasne, verske, nacionalne mržnje i netrpeljivosti za koje se terete Davidović i Pešić apsolutna zastara nastaje za 20 godina. 

Darko Šper (VOICE)