U industrijskoj zoni u Feketiću – i Perčevićev kapital?

Pompezno najavljivana milion i po evra vredna grinfild investicija u spornoj privatnoj industrijskoj zoni u Feketiću, u Opštini Mali Iđoš, po završetku radova završila je na oglasnoj tabli sudskih izvršitelja. Iza nove fabrike keksa i testenina “Renesansa” investitora “Jana komerc” iz Vrbasa, koja je trebalo da otvori kapiju za 60 radnika ali se to nikada nije desilo, kako otkriva VOICE, stoje zamršeni finansijski tokovi čitave mreže preduzeća Obrada Raškovića iz Vrbasa povezanih sa kompanijom “Interkomerc” a.d, Gorana Perčevića protiv kojh je početkom godine podignuta optužnica za finansijske malverzacije. Umesto svečanog otvaranja nove fabrike, krajem 2013. godine, četiri Raškovićeva preduzeća našla su se u evidenciji prinudne naplate Narodne banke Srbije, sa ukupnim iznosom većim od dve milijarde dinara. “Lavera” d.o.o, jedno od Raškovićevih preduzeća, našlo se na spisku 100 najvećih dužnika u blokadi na 34. mestu, a tek završena fabrika osvanula je na oglasnoj tabli izvršitelja radi namirenja duga investitora “Jana komerc”.

“Malim koracima, ali sigurno, u Malom Iđošu razvija se industrijski park”, ovim rečima je na portalu e-kapija najavljen dolazak investitora “Jana komerc” iz Vrbasa u industrijsku zonu u Feketiću. Izgradnja fabrike testenina i keksa “Renesansa” započeta je uoči predizborne kampanje za lokalne i pokrajinske izbore, u maju 2012. godine. Dolazak investitora iz Vrbasa iskoristili su prvenstveno lokalni političari iz vladajućeg SVM-a. U predizbornom finišu za drugi krug izbora za poslanike u Skupštini Vojvodine, u zgradi opštine Mali Iđoš održana je zajednička konferencija za novinare SVM, kojoj su pored Balinta Juhasa, kandidata ove stranke za poslanika u pokrajinskoj skupštini, prisustvovali i tadašnji predsednik opštine Robert Čore (SVM) i Karolj Pal (SVM). Uz Aleksandera Samoniga, biznismena iz Austrije i direktora “Small steps” za upravljanje industrijskim parkom, konferenciji su prisustvovali i predstavnici investitora iz “Julia mlina” i “Jana komerca”. Dolazak novog investitora je, kako je tada rekao Karolj Pal, dokaz da je “uprkos skepticizmu – ideja o industrijskoj zoni u Feketiću bila na mestu”. “Ona postaje mesto novih radnih mesta”, preneo je Magyar Szo Palove reči 17. maja 2012. godine. Nova fabrika keksa i testenina “Renesansa” trebalo je, prema najavama, da počne sa radom polovinom 2013. godine. No, to se nikada nije dogodilo. Na portalu jabihposao.com ostao je oglas koji je u ime poslodavca objavila firma “Human capital” d.o.o, vlasnika industrijske zone Aleksandera Samoniga.

Iza nikada otvorene fabričke kapije u Feketiću, kako otkriva VOICE, stoji uzročno-posledična veza afere kompanije “Interkomerc” a.d. sa investitorom iz Vrbasa, ali i drugim sestrinskim firmama i firmama-ćerkama…

Zajednička prošlost u politici

Osim poslovnih poduhvata, veza Perčevića i Raškovića je i politička prošlost u Socijalističkoj partiji Srbije. Kao što je, između ostalih RTS podsetio povodom njegovog hapšenja, Goran Perčević je, u političkoj karijeri, bio osnivač i predsednik Mladih socijalista Srbije, potpredsednik SPS-a, član IO GO SPS u Beogradu. S druge strane, Rašković je, kao kadar OO SPS Vrbas, devedesetih godina 20. veka obavljao funkciju direktora Centra za fizičku kulturu. Obojica su se posle 5. oktobra 2000. povukli iz političkog života.

Čiji novac stoji iza fabrike “Renesansa”?

Preduzeće koje povezuje kapital “Interkomerca” a.d. sa firmama Obrada Raškovića i članova njegove porodice je “Interkomerc agrar”. Ovo poljoprivredno preduzeće u ravnopravnom partnerstvu osnovali su Perčevićev “Interkomerc” i Raškovićeva “Renesansa company”. U zajedničko preduzeće “Interkomerc” a.d. uneo je nešto više od 71 miliona dinara u novcu, a “Renesansa company” osnovana 2007. godine unela je zemljište od 1,2 hektara sa mlinom i silosima za lagerovanje pšenice u Pivnicama. Za sedište “Interkomerc agrara” izabran je Vrbas. Adresa preduzeća prvo  je bila porodična kuća Obrada Raškovića, a potom zgrada od preko 1.000 kvadratnih metara koju je njegovo preduzeće “Lavera”d.o.o. 2009. godine kupilo u stečajnoj rasprodaji “Beobanke”a.d. u stečaju. Za kratko vreme, “Interkomerc agrar” je postao značajan faktor u Perčevićevoj kompaniji pokrivajući tržište sa 32 formata robnih marki pakovanog brašna u lancima „Delhaize“, „Idea“, „Merkator“, „Metro“, itd.

Istovremeno, preduzeća pod okriljem porodice Rašković proizvodila su i plasirala u istim lancima – testeninu. Koristeći isto tržište i poslovne veze, uspon “Interkomerc agrara” pratila su i preduzeća “Jana komerc”, “Renesansa company”, i “Fili pili testenine”. “Fili pili testenine” osnovalo je 2011. u partnerskom odnosu beogradsko preduzeće “Fili pili” za proizvodnju konzumnih jaja, koje je takođe plasiralo proizvode u gotovo svim većim lancima marketa.

U povoljnom poslovnom okruženju, četiri Raškovićeva preduzeća 2012. godine ostvarila su neto dobit od ukupno 118,8 miliona dinara, a u dobiti je prednjačila “Lavera” d.o.o. sa 93,5 miliona dinara.

Domino efekat u usponu i u padu “Interkomerca”

Kao i u usponu, povezana preduzeća pratila su “Interkomerc” a.d. i u padu. Tokom 2013. godine, “Interkomerc agrar” blokiran je za nešto više od 860 miliona dinara, a u blokadi su se, uvidom VOICE-a u registar prinudne naplate NBS, našli i investitor fabrike u Feketiću “Jana komerc” sa više od 372 miliona potraživanja, “Renesansa company” sa preko 390 miliona, “Fili pili testenine” d.o.o. sa više od 180 miliona . U najvećoj blokadi završilo je najstarije preduzeće Obrada Raškovića. “Lavera” d.o.o, preduzeće za proizvodnju i promet roba i usluga sa jednim zaposlenim našlo se na 34. mestu 100 najvećih dužnika sa dugom od milijardu i 185 miliona duga.

Krediti preko mere i bez pokrića 

Dug kompanije “Interkomerc”, kako su mediji pisali nakon hapšenja prvog čoveka Gorana Perčevića, nastao je uzimanjem desetina kredita i pozajmica bez odgovarajućih garancija, menicama ili tzv. korporativnim obveznicama. Tako je, samo nekoliko meseci pred blokadu Interkomerc agrara koja traje do danas, šabačkom preduzeću SECCOM (ovde link no1) ponudio korporativne obveznice ovog preduzeća po ceni od 500 hiljada evra. Povraćaj je garantovao blanko menicama i solidarnim jemstvom zavisnih preduzeća. U kreditiranju Perčevićeve kompanije i zavisnih preduzeća učestovali su Evropska banka za obnovu i razvoj, republički Fond za razvoj, ali i dvadesetak poslovnih banaka. Jedna od njih je i “Univerzal banka” koja je završila u stečaju 31. januara 2014. godine. U uplivu svežeg kapitala u kompanije Gorana Perčevića i povezanih preduzeća najviše se isticalo“Dunav osiguranje” u sadejstvu sa “Dunav bankom“. Svojevrsnim modelom kreditiranja, “Dunav osiguranje” je u visini od preko 335 miliona dinara kupilo “korporativne obveznice” Perčevićevog “Interkomerca” i povezanih preduzeća. Osiguravajuća kompanija je, kako je navedeno u izveštaju za 2013. godinu, prekomernom kupovinom hartija od vrednosti preduzeća na ivici likvidnosti prekoračilo zakonske granice tehničkih rezervi. “Dunav banku” je 2010. godine osnovala kompanija “Dunav osiguranje” sa 100 odsto vlasničkog kapitala u Zvečanu. Serijom dokapitalizacija, preduzeća “Koteks” i Raškovićeva “Lavera” ušla su, kao manjinski akcionari, u vlasničku strukturu. Uvidom u evidenciju Centra za hartije od vrednosti, akcionarski udeo “Lavera” d.o.o. u “Dunav banci” više ne postoji. Međutim, prema izveštaju o strukturi kapitala 31. decembra 2014. godine akcije “Lavera” d.o.o. sedmog akcionara po broju akcija, našle su se takođe u blokadi. “Lavera” d.o.o. je po broju akcija prvi od 10 najvećih akcionara u preduzećima “Interkomerc eksport” i “Interkomerc invest”. Ova dva preduzeća, inače, u vrhu su vlasničke piramide deset glavnih akcionara “Interkomerc”a.d.

Konkretniji uzročno-posledični odnos “Interkomerc agrara” i sestrinskih firmi i firmi-ćerki preduzeća u vlasništvu Obrada Raškovića i njegovih bliskih srodnika prikazani su u predlogu Plana reorganizacije koji je “Interkomerc agrar” u januaru 2014. godine podneo stečajnom sudiji Privrednog suda u Beogradu. Uvidom u ovaj dokument, deo finansijskih nevolja “Interkomerc agrara” pruzrokovali su i brojni krediti koje su uzimala povezana preduzeća. Hipotekom na nepokretnosti u proizvodnom pogonu u Pivnicama, ali i zalogom u vidu pšenice i brašna “Interkomerc agrar” je garantovao za više kredita krovnog “Interkomerca” a.d, ali i vrbaskih preduzeća u vlasništvu porodice Obrada Raškovića. “Interkomerc agrar” je garantovao za kredite “Lavera”d.o.o. u iznosu od gotovo jedne milijarde, “Jane komerc” od preko 132 miliona i “Renesansa company” više od 141 miliona dinara. Kako pokazuju finansijski izveštaji dostupni na APR i evidencija dužnika u prinudnoj naplati NBS, u blokadi i sa negativnim bilansom na kraju 2013. godine završile su “Jana komerc” sa više od 67,7 miliona, Renesansa company” sa 68,2  i “Fili-pili testenine” sa 13,8 miliona dinara u gubitku. Inače, sva ova preduzeća, samo godinu ranije su ostvarivala profit. Najdrastičniju promenu u poslovanju imala je “Lavera” d.o.o. koja je 2012. godinu okončala sa profitom od 93,5 miliona, a 2013. godinu sa gubitkom od 35 miliona dinara.

Selidbe propalih i osnivanje novih ćerki-firmi

“Interkomerc agrar” u januaru 2014. podneo je zahtev za pokretanje predstečajnog postupka sa planom reorganizacije pred Privrednim sudom u Beogradu. Ovaj proces je, prema podacima portala Sudovi Srbije, još uvek u toku (broj predmeta R-2-2014). Preduzeće je takođe u januaru 2014. godine preselilo sedište iz Vrbasa u Beograd, a vrbasku adresu 2014. godine promenile su i “Lavera”d.o.o. u martu,“Jana komerc” d.o.o. u maju iste godine. Ova dva preduzeća registrovana su na istoj adresi u Novom Sadu.

Krajem 2013. godine, kada su postojeća Raškovićeva preduzeća bila u blokadi, osnovane su ćerke-firme. U avgustu 2013. godine osnovane su “Jana komerc plus” d.o.o. i “Agromonterra” d.o.o. Preduzeće “Agromonterra” je sa nenovčanim kapitalom od 33,4 miliona dinara, u januaru 2014. godine osnovalo preduzeće “Agrolea” d.o.o, a u oktobru 2014. godine vlasnička prava preneta su na Lanu Rašković. U vlasništvu ćerke-firme osnovane u januaru 2014. godine našla se i zgrada “Beobanke” na adresi M. Tita 105 u centru Vrbasa. Zgradu je, inače, 2009. godine kupilo preduzeće “Lavera” d.o.o. Objekat od preko 1.000 metara kvadratnih je, prema dokumentaciji VOICE-a, bio u vlasništvu “Lavere” d.o.o. i tokom 2013. godine.

Epilog: “Renesansa” na oglasnoj tabli izvršitelja

Fabrika “Renesansa”, jedna od dve grinfild investicije u privatnom industrijskom parku “Small steps”, našla se u ponudi privatnih izvršitelja Subotice. Ovakav zaključak doneo je 10. juna 2014. (I.I. 9/2014), radi namirenja kreditnog duga “Jana komerca” prema Erste banci od 800.000 evra. Procenjena vrednost fabrike znatno je premašila najave lokalnih čelnika i predstavnika industrijskog parka da vrbaski investitor u novi pogon u Feketiću ulaže milion i po evra. Prema proceni sudskog izvršitelja, tržišna vrednost novog pogona od 2.696 kvadratnih metara sa zemljištem od 63 ara i 85 m2 iznosi nešto više od dva miliona evra (243.149.561,99 dinara). Prva prodaja održana je 13. novembra 2014. godine. Početna cena od 60 odsto procenjene vrednosti tj. nešto više od 143 miliona dinara nije privukla kupce, ali ni druga 11. decembra kada se fabrika u Feketiću nudila za duplo nižu cenu od oko 71 miliona dinara.

Ranka Ivanoska (VOICE)