Skip to main content

VOICE: Uslovna zatvorska kazna zbog glasanja protiv Vučića?

26. okt 2019. Lokalne samouprave
3 min čitanja

Autor

Ranka Ivanoska u novinarstvu je od 1999. godine u redakciji novosadskog magazina “Kibic fenster”. Od 2000. godine, angažovana je za lokalne medije Radio Vrbas i TV Bačka, kao i dnevni list Danas. Osnivačica je nezavisnog dvonedeljnika “Vrbaske novine”. Radila je kao novinarka dnevnog izdanja Ringier Axel Springer (Blic, Alo). U izbegavanju cenzure saradnica je VOICE-a i blogerka.

Petogodišnji “rat oko vode” koji meštani sela Lipar vode sa opštinskim komunalnim preduzećem u Kuli odbijajući da predaju vodovodnu infrastrukturu koju su, tvrde, izgradili iz sopstvenog džepa – dobio je prvi sudski epilog: osmorica članova Saveta Mesne zajednice Lipar koji su, u skladu sa odlukama donetim na narodnim zborovima, glasali protiv predaje seoskih bunara i vodovodne mreže, proglašeni su krivim za samovlašće i osuđeni uslovno na godinu dana zatvora. Optužnicu protiv njih podiglo je Osnovno javno tužilatvo u Vrbasu pred Osnovnim sudom u tom gradu.

Ovakva presuda predstavlja svojevrstan presedan u sudskoj praksi u kojoj su se za to krivično delo uglavnom teretili građani zbog neovlašćenog priključivanja na struju, vodu ili grejanje.

“Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ko delo iz stava 1. ovog člana učini za drugog, kazniće se kaznom propisanom za to delo. Ako je delo iz st. 1. i 2. učinjeno na štetu građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi”, glasi član 330 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Nakon jednogodišnjeg postupka, osmorica Liparčana proglašeni su krivim zato što su “samovlasno pribavili pravo za koje su smatrali da im pripada, i to pravo korišćenja i upravljanja komunalnih objekata”, navodi se u obrazloženju presude.

Ovo pravo, tvrde osuđeni, MZ Lipar ima od 1970. godine kada je vodovodna mreža izgrađena dobrovoljnim prilozima i kreditom koji su vratili meštani, pa tvrde da ona pripada MZ Lipar. Zanimljivo je da su se osuđeni pred sudom izjasnili da su se predaji vodovodne mreže usprotivili samo “papirom”, odnosno zapisnikom o odluci saveta, te da opštinsku komisiju nisu sprečavali da uzme “ključeve” od bunara.

Poraz “naprednjaka” u Liparu zbog vode

Inače, pitanje “da li treba seosku infrastrukturu koju su gradili iz svog džepa predati komunalnom preduzeću da im naplaćuje usluge i zaposli partijske kadrove” bilo je ključno i na izborima za novi Savet mesne zajednice u julu 2017. godine kada, su seoski kandidati dobili ubedljivu podršku protiv liste koalicije na čelu sa SNS. Sa rezultatom 11:0, Lipar je zainteresovao širu javnost kao “selo koje je pobedilo Vučića”.

Protiv presude Osnovnog suda iz Vrbasa koji ih je kaznio uslovnom zatvorskom kaznom od godinu dana uložili su žalbu Višem sudu u Somboru jer je, tvrde, doneta pod pritiscima i kao takva je politička.

“Svi smo se izjasnili da se ne osećamo krivim, ali tražimo da i Viši sud to potvrdi. U suprotnom će svako drugačije mišljenje i glasanje predstavnika građana biti moguće sudski goniti i kažnjavati”, rekao je za VOICE jedan od osuđenih Dušan Miščević.

Advokat Jug Vukićević, zastupnik članova Saveta MZ Lipar za VOICE je rekao da presudu smatra u najmanju ruku “problematičnom”.

“Posebno je problematično to što su članovi saveta jedne mesne zajednice osuđeni za odluku koju su doneli glasanjem. Članovi saveta, baš kao i narodni poslanici ili članovi vlade, uživaju imunitet te ne mogu za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje i glasanje biti pozvani na krivičnu ili drugu odgovornost. Smatram da je presudom prekršeno pravo meštana Lipara na lokalno samoupravljanje kao i pravo na imovinu i uživanje imovinskih prava”, kaže advokat Jug Vukićević.

Sporno je i što su članovi saveta MZ osuđeni, prema navodima iz presude, jer su „samovlasno pribavili“ pravo korišćenja na objektima seoske vodovodne mreže kojom upravljaju od 1970. godine, kada je ista izgrađena sredstvima mesne zajednice i meštana. “Sud je potpuno zanemario odredbe Zakona o javnoj svojini koji propisuje da mesnoj zajednici pripada pravo korišćenja na sredstvima koja su u vlasništvu lokalne samouprave, a koja mesna zajednica faktički koristi što je u ovom slučaju nesporno”, rekao je Vukićević koji očekuje da konačan sud o ovome zauzme Viši sud u Somboru pred kojim je uložena žalba.

Rat oko vode na relaciji MZ Lipar i lokalne vlasti u Kuli vuče korene od 2013. godine kada su se Liparčani prvi usprotivili opštinskoj odluci da usluge vodosnabdevanja i sahranjivanja pređu u nadležnost JKP Komunalac peticijama, protestima, odlukama narodnih zborova, pisao je već VOICE. Članovi Saveta mesne zajednice su se, kako se navodi i u presudi, na osnovu atmosfere u selu o ovom pitanju izjašnjavali “protiv” odluke kulskih čelnika. Pozivi na informativne razgovore počeli su da stižu pre tri godine, kada su članovi Saveta MZ Lipar policijskim službenicima objašnjavali “zašto su glasali protiv predaje vodovodne mreže i seoske kapele javnom preduzeću”.

“Nas su građani birali kao nestranačke ljude, svoje predstavnike i obaveza nam je da poštujemo njihovu volju. Glasali smo na osnovu njihove odluke na narodnom zboru i ne vidim šta je tu posao za policiju”, rekao je član Saveta MZ Lipar Dušan Miščević za VOICE 2016. godine.

Ubrzo je posao policije preuzelo tužilaštvo, da bi potom ceo slučaj završio pred Osnovnim sudom Novi Sad, sudska jedinica u Vrbasu.

Ranka Ivanoska (VOICE)