Upravi za kapitalna ulaganja AP Vojvodine odbijen je zahtev za dobijanje lokacijske dozvole za početak radova na rekonstrukciji zgrade Studija M i Radija Novi Sad zbog neispunjenih uslova, pokazalo je istraživanje VOICE-a.
Nekoliko meseci nakon što je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović 2018. godine najavio da će Studio M postati „Muzej 20. veka“, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine raspisala je poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku izrade tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i promenu namene objekta Studio M i zgrade Radija Novi Sad.
Na poziv se odazvao svega jedan ponuđač, odnosno grupa ponuđača u kojoj je nosilac posla novosadska firma AG-UNS Arhitektonsko-građevinski institut. Grupu ponuđača su takođe činile firme Elsing Group, Tehnohidrosfera, Dirigent acoustics. Ponuda je prihvaćena i potpisan je ugovor vredan nešto više od 26,5 miliona dinara.
Javnom nabavkom kreirano je idejno rešenje za staru zgradu Studija M i RTV-a, po kom bi trebalo da budu preuređene. Međutim, prema dokumentima do kojih VOICE došao, novosadska Uprava za urbanizam odbila je zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za rekonstrukciju ova dva objekta, jer nisu svi uslovi za dalje postupanje po zahtevu ispunjeni.
Prema informacijama koje se mogu videti iz dokumentacije, zahtev za izdavanje lokacijskih uslova je odbijen jer u njemu nije naveden podnosilac istog, nije jasno naznačeno šta će na zgradi ostati isto, a šta će se srušiti. Prema planu je predviđena totalna rekonstrukcija objekta, prikazani su otvori prema susednom objektu, čime se uništava samostalnost zgrade i nije naznačeno koji delovi objekta će biti rekonstruisani.
Član upravnog odbora Društva arhitekata Novog Sada Aleksandar Bede kaže da je urbanistički i arhitektonski rešenje dobijeno javnom nabavkom neopravdano, kao i da podrazumeva potpunu zamenu objekata koji čine celinu radijskog kompleksa i koji predstavlja arhitektonsko nasleđe po kulturnom, istorijskom i mnogim drugim aspektima.
“Novi projekat je veliki korak unazad u arhitektonskom smislu jer briše svaku postojeću arhitektonsku i urbanu vrednost koju nam radijski kompleks pruža, a ne uvodi ni jedan novi kvalitet u prostor. Posebno je problematična drskost i arogancija s kojom se autorke rešenja odnose prema Studiju M, delu jednog od najvećih posleratnih novosadskih arhitekata Pavla Žilnika, čije delo one rekonstrukcijom srozavaju na karikaturu. Posebno iritira odsustvo bilo kakve kompozicije fasade, koja izgleda kao da je bila prepuštena algoritmu za stvaranje proizvoljnih oblika. Takva arhitektonska rešenja, koja se koriste postupcima dekonstruktivizma u oblikovanju, utočište su za projektante koji ne žele ozbiljno da se pozabave arhitektonskom formom i kompozicijom”, kaže arhitekta Bede.
On dodaje da intervencije na svim objektima koji čine ovaj kompleks se mogu ticati isključivo onih kojima se poboljšava njihova upotrebna vrednost i omogućava eventualna prenamena.
„Studio M je valorizovan kao najvredniji jer pored savršenog eksterijera i njegove urbanističke uklopljenosti, i jedinstvenog enterijera, ima i tehničke karakteristike o kojima se posebno vodilo računa. Zadržavanje originalnog spoljašnjeg izgleda, enterijera i pre svega namene, uz minimalne intervencije kojima se poboljšava upotrebna vrednost, osnovni su zahtevi struke u ovakvom slučaju. Dakle: minimalne izmene oko sanitarnih čvorova, funkcionalnije garderobe i eventualna zamena instalacija koje više ne zadovoljavaju potrebe, uz maksimalnu pažnju prilikom izvođenja radova na istim“, navodi Aleksandar Bede.
Ostaju snimci kao svedoci nekog drugačijeg vremena
Zgrada Studija M sagrađena je 1959. godine, prema projektu čuvenog novosadskog arhitekte Pavla Žilnika. U početku je služila kao koncertna dvorana za koncerte klasične, zabavne i narodne muzike, dramske igrokaze i predstave, različite prigodne događaje i slično, sve dok sredinom šezdesetih u Jugoslaviji nije počeo da dominira rokenrol.
Novinar i nekadašnji urednik muzičkog programa RTV-a Bogomir Mijatović Bogica kaže za VOICE da Studio M, zajedno sa Radiom Novi Sad, čini mesto od ogromnog kulturnog značaja za Novi Sad, kao i da zaslužuje da završi u rukama muzičke omladine.
„Radio Novi Sad je imao dva studija u kom su mnoga velika imena poput EKV-a, Buldožera i mnogih drugih snimila poznate albume. U Studiju M su se snimali koncerti i svirke. Sedamdesetih i osamdesetih godina nije bilo benda u Jugoslaviji koji nije svirao u Studiju M. Ima tu jako puno divnih uspomena i odličnih koncerata, ali se kao studio koristio za snimanje velikih klasičnih koncerata. Novi Sad je nekad u tom produkcijskom smislu bio veoma zanimljiv. Prvi dani džeza održani su u Studiju Mu, čuvenom Četu Bejkeru je to bio jedan od poslednjih nastupa u karijeri. To je sve snimljeno i sačuvano u fonoteci RTV-a. Studio M možda jeste izgubio svoj pravi smisao, ali ostaju snimci kao svedoci jednog drugačijeg vremena“, podseća Mijatović.
On ističe i neke od najboljih svirki koje su održane u Studiju M i najboljih albuma snimljenih u Radiju Novi Sad.
„Korni grupa je svoj poslednji nastup održala u Studiju M, objavljen je kao dupli album, jedna ploča je koncertna, a druga su hitovi. U Studiju M sam prvi put video grupu Azra koja je svirala kao predgrupa. Prljavo kazalište i Leb i sol su održali gomilu svojih koncerata u M-u. Bijelo dugme je u decembru snimilo album, a mi smo ih doveli u proleće naredne godine. To je takođe snimljeno i to je prvi koncertni zapis Bijelog dugmeta ikad snimljen. Oni su tada imali jedan album, dosta su bili neuvežbani, ali je koncert bio odličan. Slovenački Buldožer je snimio svoj drugi album u Radiju Novi Sad. Prvu besprekornu svirku u svom životu sam čuo tamo, to je bio nastup čuvene nemačke džez grupe Passport. Od svih bendova bivše Jugoslavije, samo Indexi i grupa Smak nisu nikada svirali u Studiju M“, seća se nekadašnji urednik muzičkog programa.
Aleksandar Bugarin (VOICE)
