Iako im je to pred očima i direktno, svakodnevno ugrožava njihove interese, građani veoma retko prepoznaju, a još ređe reaguju na zloupotrebe vlasti na lokalnom nivou. Da li je zloupotreba, pogotovo na lokalu, postala „normalna stvar“, da li je postalo društveno prihvaćeno da će vlast „iskoristiti“ svoje pozicije za bahato bogaćenje? Organizacije civilnog društva, iako razvijene na nacionalnom nivou, veoma retko reaguju na ozbiljne slučajeve korupcije na lokalnom nivou, koje se uglavnom kriju u sferi građevinarstva i javnih nabavki. Prvi razlog za to je svakako strah, jer u pitanju je ozbiljan novac i može se „izgubiti glava“. Drugi razlog je neznanje.
Uprkos priči o demokratiji, pravnoj državi, vladavini prava i ostalim floskulama, politika u Srbiji, pa i ona na lokalu, najčešće se svodi na njen primordijalni oblik – privilegije za one koji su na funkcijama i njihovo besomučno arčenje, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Zbog toga, ističu oni, lokalni izbori ne smeju više da budu gola borba za vlast i privilegije i moraju se vratiti svojoj stvarnoj svrsi – borbi za bolji život gađana u lokalnim samoupravama. Ne smeju više da budu zamagljeni velikim idejama već okrenuti stvarnom životu građana na lokalu i njihovim potrebama.
Ponašanje stare/nove vlasti u Beogradu potpuno je ogolilo ovaj princip tokom netom završene izborne kampanje, jer je ona birače otvoreno plašila namerom opozicije da dođe na vlast i dočepa se gradske kase (?) na koju, izgleda, samo ona imapravo. Borba za preduzeća, stranačko zapošljavanje, nekontrolisani i namešteni tenderi samo su vrh ledenog brega i ono što prvo vidi prosečni birač, iako brojni unosniji poslovi prolaze ispod „radara“.
Planovi
Plan generalne regulacije bavi se opštim parametrima izgradnje. Plan detalje regulacije je, u suštini, ono što je uvek bilo osnova planiranja. Njime je propisana spratnost, regulacija ulice, propisuju se gabariti objekta, njihova visina, položaj zelenih površina i svi ostali parametri za gradnju, koji moraju biti ispunjeni da bi investitor mogao da dobije građevinsku dozvolu. Jednom rečju, taj plan je zakon za gradnju.
Što je babi milo…
Odbornik Lokalnog fronta u kraljevačkom parlamentu Predrag Voštinić, za VOICE ocenjuje da svako vidi ono što mu je blisko, pa građanima koji su nezaposleni uvek prvo u oči upada stranačko zapošljavanje van svakog konkursa ili moralnih uzusa.
– A u principu, etablirane političke partije koje sebe smatraju jedinim legitimnim borcima za vlast bore se za ono što ljudi ne vide, a to je zloupotreba svega što se može nazvati javnim resursom – upozorava Voštinić. Reč je, kaže, najčešće o donošenju odluka koje pojedince dovode u položaj koji bi mogao da zloupotrebi, a tu su i trgovina uticajem i moći i sve ostalo što se u političkom folkloru tretira kao „normalno“.
– Dakle, „normalno“ je kada si na vlasti da nekome obezbediš pristup nekom resursu. „Normalno“ je kada si na čelu neke institucije da nekome koga poznaješ obezbediš i „nacrtaš“ tender po njemu, „normalno“ je da generalni urbanistički plan ili detaljni urbanistički plan prilagodiš nekom ko te je podržavao i podržavaće te i dalje – ističe on.
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), upozorava za VOICE da su se, nakon što je proces centralizacije ozbiljno ispraznio kase na lokalu, kroz limitiranje izvornih prihoda tako i smanjenje transfera, lokalne vlasti okrenule „oprobanim metodama“ izvrdavanja propisa i procedura u dve oblasti koje su ostale kao jedini prostor za zloupotrebe. Jedna od njih su javne nabavke gde se, po pravilu, uslovi nabavki šteluju tako da samo jedan „odabran“ ponuđač može da ispuni propisane uslove.
– Rezultat: sve veći broj javnih nabavki ima samo jednog ponuđača, što predstavlja proceduralni apsurd i izrugivanje propisima. Najnoviji „virus Keep Light“ ponuđača novogodišnje rasvete proširio se Srbijom, tako da sad svi veći gradovi koriste njihove usluge kroz sistem javnih nabavki sa jednim jedinim ponuđačem. Niš nije izuzetak od tog pravila. Druga „omiljena“ tema je manipulacija gradskim zemljištem i nekretninama, gde se menjanjem urbanističkih planova „preko noći“ omogućava izgradnja objekata na prostorima gde nije bila dozvoljena – kaže Dašić.
Građani su svedoci da neretko na zelenim površinama u gradovima širom Srbije osvane benzinska pumpa ili stambeni objekat mimo svakog plana, te da plaćeno igralište nikada ne bude isporučeno. Zbog toga naši sagovornici upozoravaju da građani moraju obratiti pažnju na najave izmena regulacionih planova u pojedinim delovima grada, te reagovati ukoliko primete nepravilnosti dok ne bude kasno.
Izvrdavanje borbe protiv korupcije
U okviru primene aktivnosti previđenih Akcionim planom za Poglavlje 23 (usvajanje LAP – lokalnih antikorupcijskih planova i PI – planova integriteta) sve lokalne samouparave u obavezi su da kroz te planove uspostave mehanizme za borbu protiv korupcije (lokalni antikorupcijski forum), procedure za zaštitu uzbunjivača (oblast 3 LAP-a), kao i sistem građanskog nadzora i kontrole nad procesom donošenja i trošenja budžeta (oblast 16 LAP-a). Takođe, obavezno je postojanja građanskog posmatrača u delovima lokalnih samouprava gde postoji mogućnost zloupotrebe javnog interesa, navode u Koaliciji za decentralizaciju.
– Na žalost, zainteresovanost EU da kontroliše proces i volja aktuelne vlasti da ga sprovede se završava onog trenutka kad se uradi krovni dokument na nivou Beograda. Tako da ne iznenađuje da se primena pomenutog Akcionog plana, kao i čitavog drugog niza reformi od 2015. do danas dovodi do apsurda – Srbija nazaduje na listi po indeksu percepcije korupcije – kaže Danijel Dašić iz NKD dodajući da su oni tim povodom pokrenuli pilot projekat koji meri efekte primene aktivnosti predviđenih Akcionim planom za Pogavlje 23 na lokalu, u tri okruga: Pirotski, Niški i Toplički.
– Naši početni nalazi ne predstavljaju iznenađenje – od 15 opština i gradova u ta tri okruga, samo sedam je usvojilo LAP, a u 12 je usvojen i PI. Sa druge strane procesa, u Beogradu je samim uvajanjem Akcionog plana, „čekirano“ da je obaveza ispunjena. Naš posao, kao organizacije civilnog društva je da objasnimo građanima da imaju pravo, ali i obavezu da štite javni, a samim tim i svoj interes. Takođe, imamo obavezu da ovaj probem predstavimo i visokim predstavnicima EU, kako bi izbegli skretanje ka stabilokratiji i žrtvovanje demokratije – kažu u NKD.
Zloupotrebe sa nekretninama
Sagovornik VOICE-a iz oblasti građevinarstva upozorava da su upravo u toj oblasti najopasnije zloupotrebe, prevashodno zbog toga što je u opticaju ogroman novac. Korupcija se tu najčešće sprovodi zloupotrebom prilikom izrade ili izmene planske dokumentacije koja je u nadležnosti lokalnih samouprava poput planova generalne regulacije, planova detaljne regulacije i urbanističkih projekata. Tu su, kaže, cake, a problem je što najčešće izradu ili izmenu tih planova samo formalno inicira grad ili opština, iako je javna tajna da većinu tih planova iniciraju privatni investitori. Na primer, na nekom području hoće da grade, ali im nije dovoljna spratnost P+2, pa žele promenu plana da se ide na P+3, što znači sprat više i, automatski, više novca.
– U suštini, nije korupcija ako imaš deo grada gde su samo kuće i gde, usled širenja, treba povećati gustinu stanovanja. Struka regularno može da predloži da se podigne spratnost za jednu ili dve etaže, ali je uvek tanka linija prelaska granice javnog interesa. Jer, ako investitor želi još, onda dolazi do klasične korupcije. Recimo, umesto odluke da na nekoj lokaciji spratnost bude P+5 ti dobiješ P+15, što je deset etaža više, a kad se to pomnoži sa cenom kvadrata u evrima dobiju se ogromne sume novca – kaže sagovornik VOICE, koji je dobro upućen u građevinske poslove u Novom Sadu.
Dodaje da je tako nešto posebno sumnjivo u situacijama kada grad godinama ne odobrava gradnju na nekoj lokaciji, a onda je odjednom dozvoli, uprkos protivljenju i zamerkama struke i građana. Javna je tajna, navodi, da postoje ljudi koji koordinišu te aktivnosti između investitora i nadležnih u gradu, kako bi svi bili namireni.
– Najgore od svega je što po zakonu postoje brojne pravne alatke da se sporan plan na više mesta obori. Na javnom uvidu bi mogao da uložiš žalbu, kao odbornik gradske skupštine mogao bi da iniciraš da se pokrene rasprava o tome i da se to pitanje podigne na viši nivo, ali to se uglavnom ne dešava, ljudi su tu da se glasa. Kada se izglasa na gradskoj skupštini, zakonski mora da prođe sedam dana da plan postane važeći i to je to. A tri godine kasnije, kad postane jasno da je u pitanju očigledna korupcija, više ne postoje mehanizmi da se to promeni. Oni su pokriveni, prošli su sve moguće nivoe procedure – zaključuje naš sagovornik.
Osnovni način za pokrivanje radnji suprotnih interesima građana jesu floskule o razvoju grada i otvaranju radnih mesta, kaže naš sagovornik i navodi primer Novog Sada gde će na parceli između Spensa i Merkatora nići još jedan tržni centar.
– Gradiš šoping-mol u situaciji kada ne znaš šta ćeš sa Spensom. Pravdaš to zapošljavanjem 2.000 ljudi, a otpustićeš možda toliko u Merkatoru i Spensu. I još imaš problem šta ćeš sa tim objektima – kaže on. Druga stvar je česta predimenzionisanost objekata koju postojeća infrastruktura ne može da izdrži.
– Na nekim lokacijama mi pričamo o više od 1.000 novih stanovnika. To znači na stotine automobila, pričamo o instalacijama, struji, o tome da li vodovodna mreža podržava dodatnih 1.000 stanovnika. Tobože se urade neki elaborati, ali kad naručiš elaborat s ciljem da nešto uradiš, u njemu ćeš dobiti sve što poželiš – kaže on. Ističe i da bi, kada su u pitanju atraktivne parcele u samim centrima gradova, oko kojih se nalaze brojni javni objekti i sadržaji važni za funkcionisanje grada, bez obzira što su u pitanju privatne parcele bilo neophodno organizovati konkurs na osnovu kojeg bi se odlučilo šta će se graditi.
Revolt građana poništio odluku SO
„Interesantan“ slučaj zloupotrebe interesa građana zabeležen je skoro u Požegi, kada je opština pokušala da za 12 miliona dinara kupi nelegalno izgrađeni objekta od 400 kvadrata čiji vlasnik je suprug predsednice Skupštine opštine Požega. Nakon revolta građana odustalo se od kupovine. Voštinić kaže da sličan primer u Kraljevu, za razliku od Požege, nije sprečen.
– To je zloupotreba zakona o javno-privatnom partnerstvu, koja je dovela do toga da više od milion evra godišnje izdvajamo za privatno partnerstvo sa rođacima, prijateljima i kumovina Srpske napredne stranke i porodice Nikolić, koja drži privatno auto-transportno preduzeće za prevoz putnika u javnom saobraćaju u Kraljevu. Dakle, mi taj novac da smo iskoristili za pravljenje javnog preduzeća, mi bismo ga napravili. Ako vam kažem da je ukupan budžet Grada Kraljeva recimo 25 miliona evra, a da preko milion evra dajemo za tako nešto, onda je jasno u kakvim procentima učestvuje zloupotreba u politici – kaže Voštinić.
Dašić ističe da je najčešća manipulacija s kojom su se susretali u praksi potpisivanje vrednih ugovora o održavanju ili izgradnji sa preduzećima koja ne ispunjavaju osnovne uslove.
– Jedan od primera je rekonstrukcija Toplane Jug u Nišu, koja je izvedena nekvalitetno i gde je tek nakon višestrukih havarija i velikog revolta građana otkrivena čitava mreža preduzeća koje su bile zadužene za izgradnju, nadzor i nabavku, a da proces odabira, pregovaranja i kontrole rada nije postojao. Drugi eklatantan primer je firma koja je potpisala sa gradom ugovor o asfaltiranju i održavanju gradskih saobraćajnica, a koja se do prošle godine bavila ugostiteljstvom – kaže on. Dodaje i da su troškovi putovanja i reprezentacije omiljeno mesto za manipulaciju.
– Imamo gradske funkcionere koji su već nekoliko službenih automobila slupali koristeći ih van radnog vremena, gde se dešavalo da „nestanu“ i zvanični zapisnici sa uviđaja saobraćajne policije. „Lepa Brena za 6 osoba“ – takođe predstavlja redovni primer manipulacije, gde je jedna gradska opština potpisala značajne ugovore sa selektovanim kafanama širom Srbije – kaže Dašić.
VOICE je nedavno pisao o kreativnim zloupotrebama javne kase na lokalu, nauštrb javnog interesa i na štetu građana. Jedan od sličnih poteza, na štetu građana, jeste i izmena gradskih zona na osnovu kojih se određuje visina poreza na imovinu. Tako je 2014. godine gradska vlast u Pančevu uz povećanje iznosa stope tog poreza istovremeno promenila i zone, pa su pojedini građani došli u situaciju da im porez na imovinu po novom obračunu skoči za čak 300 odsto! Istovremeno, nekretnine koje su obuhvaćene proširenjem zona, nisu dobile srazmerno kvalitetnu komunalnu opremljenost kao stanovnici iste zone u drugom delu grada.
Poznati su i slučajevi kada je lokalna samouprava, nakon što je strani investitor iskazao interesovanje za neku lokaciju, istu prodala povezanom privatnom licu. Kada investitor na kraju odluči da kupi parcelu, kupuje je od privatnog lica po značajno većoj ceni, a novac se onda deli učesnicima u postupku.
Iskustva drugih – Zagreb je naš
Da su zemlje regiona ili zemlje bivše SFRJ zaista spojeni sudovi, pored porasta nacionalizma, svedoče „bolesti“ koje politički sistemi u njima prolaze. Protivljenje zloupotrebama javnih resursa i samovolje dugogodišnjeg zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića, iznedrila je i političku platformu Zagreb je naš, koja je nakon brojnih akcija ušla i u zagrebačku skupštinu osvojivši osam odsto glasova. Teodor Celakoski iz inicijative Zagreb je naš za VOICE kaže da im je ulaskom u parlament način borbe protiv zloupotreba olakšan zbog dostupnosti materijala, ali da je tu neophodan „rudarski posao“ kako bi se u nečemu što na prvi pogled izgleda čisto, uvidele mogućnosti za mahinacije.
– Uzmimo primer zamene zamljišta. Vrlo često se u Zagrebu radi zamena zemljišta na način da se neko gradsko zemljište sa privrednim subjektom zameni za drugo, tako da se vrednost i gradskog i drugug prilagodi da ide u korist privatnoj strani. I tu imate onda par miliona vrednosti moguće pronevere, a da nemate kvalitetne instrumente javnog uvida u to – kaže on. Celakoski dodaje da je veliki problem što u lokalni parlament svakog meseca dolazi neverovatna količina potencijalno problematičnog sadržaja.
– Bez obzira što načelno postoji transparentnost vlasti i što možete tražiti različite dokumente na uvid, problem je da često ne znate koje informacije treba da tražite. To vlast koristi, pa i eksperti koji su upućeni u sistem, ako nemaju insajdersku informaciju, često teško mogu znati šta je po sredi dok ne bude kasno – kaže Celakoski ističući da nisu uvek u pitanju velike katatrofe, ali da je ceo mehanizam tako postavljen da „grabi resurse“.
– Supstanca toga od čega mi kao zajednica možemo živeti, a to su naši resursi, postaje eksploatisana na način da se izvlači profit i stanovništvo je, na neki način, objekt potrošnje – kaže Celakoski. Primer za to je borba inicijative Srđ je naš i Zelene akciju, koju je podržao i Zagreb je naš, a reč je o borbi protiv izgradnje sportsko-rekreacionog centra na platou Srđ iznad Dubrovnika, vrednog više milijardi kuna. Celakoski kaže da nekretnine u Slavoniji nisu na sličnom udaru, zbog čega je jasno da procesi ekstrakcije vrednosti zavise od pozicije na jadranskoj obali.
Strah i neznanje vladaju civilnim sektorom
Iako svesni brojnih manipulacija, građani se za sada ne udružuju ili to čine veoma, veoma retko u organizacije koje bi se suprotstavile manipulacijama u oblasti građevine. Naši sagovornici ocenjuju da je u pitanju strah, ali da je razlog tome i što je kultura u siromašnom društvu na veoma niskom nivou, dok je za razumevanje arhitektonske i građevinske kulture neophodan viši stepen obrazovanja, pa se kod građana sve završava na nivou komunalnih problema.
– Da se razumemo, to nije kod nas samo, u celom svetu je kontrolisana izgradnja. Tu su velike pare i jako je teško da izneseš precizan stav, jer ako ukažeš na stručne probleme, onda gađaš pored mete zato što je suština problema u korupciji. A da bi se borio protiv toga, ne trebaš građevinca, inženjera ili arhitektu, već borca protiv korupcije – navodi naš sagovornik.
Danijel Dašić podseća na dugogodišnju praksu nemešanja u poslove vlasti tokom poslednjih nekoliko decenija i veoma loš Zakon o uzbunjivačima, koji je usvojen suprotno sugestijama i preporukama stručne javnosti i organizacija civilnog društva, nakon čega je drastično smanjen broj prijava.
– Ključ leži u velikoj finansijskoj koristi koji ovakav sistem udruživanja između donosioca odluka na lokalu i kriminogenih struktura omogućava u okviru postojećeg sistema i moći da se vrlo lako „ućutkaju“ institucije sistema (sudstvo i tužilaštvo). Ta neformalna udruženja raspolažu novcem, uticajem i ostalim resursima koji im omogućavaju da se efikasno obračunaju sa uzbunjivačima bilo na zakonski ili neki drugi način. Veliki broj zapaljenih automobila u Nišu je najbolji pokazatelj da se ta neformalna udruženja ne ustručavaju od napada i na visoke političke ili čak policijske službenike – ističe Dašić.
Dalibor Stupar (VOICE)
