Gde se sakrio Zakon o finansiranju Vojvodine

27. Jun 2020 by Darko Šper | Nema komentara

Duže od decenije Skupština i Vlada Srbije krše sopstveni ustav

Ustav Srbije usvojen je 2006. godine, a jedna od ustavnih obaveza bilo je usvajanje Zakona o finansiranju Vojvodine kojim bi se utvrdili izvorni prihodi pokrajine. Uprkos brojnim najavama, ta ustavna obaveza do dana današnjeg nije ispoštovana, a slabo ko od medija uopšte i podseća na notornu činjenicu da Skupština Srbije krši ustav koji je usvojila evo već znatno duže od decenije. Zakon je, naime, morao da bude usvojen do 31. decembra 2008. godine.  

Od usvajanja najvišeg pravnog akta pokrajinska kasa puni se shodno čudnovatom matematičkom stavu 4 člana 184 Ustava koji kaže da „budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7 odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda“.

Tu matematičku formulu, koju nje tadašnji pokrajinski premijer Bojan Pajtić predstavio kao „veliki uspeh“ za Vojvodinu, i drugi političari tumačili su na različite načine.

Vojvodina je 2009. dobila Statut koji je bliže precizirao nadležnosti i pokrajinske organe. Istog dana kada je Skupština Srbije potvrdila Statut usvojen je i Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Ono što je trebalo da usledi bio je Zakon o finansiranju AP Vojvodine, ali se na taj dokument još uvek čeka.

O spornom Zakonu o finansiranju Vojvodine po prvi put se ozbiljnije govorilo tek 2011, kada je predsednik države bio Boris Tadić a predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Tada je premijer najavio da će u roku od dve sedmice biti formiran stručni tim, u kojem će se nalaziti predstavnici republičke i pokrajinske vlasti, zadužen za izradu zakona o imovini i finansiranju Vojvodine.

Radna grupa formirana je 17. aprila iste godine, kada je najavljeno da bi Vojvođani trebali da dobiju zakone najkasnije za 90 dana. Da od tog obećanja neće biti ništa, javnost se uverila 12. septembra 2011. kada su se Cvetković i Pajtić „dogovorili“ oko amandmana na Predlog zakona o javnoj svojini. Tog dana došlo je i do raskola na relaciji DS-LSV.

Vrlo brzo se ušlo u predizbornu kampanju pa na izbore, na kojima je pobedio tadašnji predsednik „naprednjaka“ Tomislav Nikolić i njegova stranka.

Umesto zakona o finansiranju, Vojvodina je te godine dobila privremeno finansiranje jer nova Vlada Vojvodine, ponovo na čelu sa Bojanom Pajtićem (DS), „nije želela da donosi protivustavni budžet u kom se neće naći ustavom garantovanih sedam odsto u odnosu na budžet Srbije.

Tadašnji resorni ministar Mlađan Dinkić je prvi put organizovao sastanak na temu Zakona o finansiranju Vojvodine februara 2013, a iz Vlade Vojvodine tad je saopšteno da je „postignut dogovor o načinu zajedničkog rada i rokovima za izradu predloga zakona“. Prvi sastanak radne grupe trebalo je da bude održan u aprilu 2013, ali je odložen zbog “aktuelne političke situacije”. Onda se čekalo skoro četiri meseca, da bi Ministarstvo finansija objavilo da će prvi sastanak radna grupa imati 23. jula, što se takođe nije desilo.

Onda je Bojan Pajtić rekao da je rešio da priču podigne na međunarodni nivo te je 8. oktobra razgovarao u Briselu sa tadašnjim evropskim komesarom za regionalnu politiku Johanesom Hanom o mogućnosti da se u izradu zakona o finansiranju Vojvodine uključe evropski stručnjaci.

Najavio je da će pokrajinska administracija sama napisati predlog zakona, a da će tome prethoditi usaglašavanje sa koalicionim partnerima iz LSV-a i Saveza vojvođanskih Mađara, čiji je lider Ištvan Pastor negodovao jer je tvrdio da nije o tome obavešten. To je dovelo do trajno narušenih odnosa u pokrajinskoj vladajućoj koaliciji

Ipak, DS, SVM i LSV ubrzo postigli su dogovor o Platformi o polaznim osnovama za izradu zakona o finasiranju u kojoj je pisalo da će u procesu izrade zakona insistirati na tome da joj bude poverena nadležnost ubiranja poreza i drugih javnih dažbina, a te poslove bi na teritoriji APV obavljala njena poreska administracija. Isto tako, insistirali su na tome da budući zakon, koji bi trebalo da ima karakter posebnog, predvidi odgovarajuće učešće i u posrednim porezima (porez na dodatu vrednost i akcize).

Ovo su ključni stavovi koje je većina poslanika Skupštine Vojvodine na sednici 8. novembra zauzela prema procesu donošenja zakona, čiji je rok za usvajanje istekao još 31. decembra 2008. godine. Ubrzo je raspušten republički parlament i ponovo se vanredno glasalo u martu 2014. Ovoga puta predsednik vlade postao je Aleksandar Vučić sa apsolutnom skupštinskom većinom.

Priča o zakonu o finansiranju utihnula je sve do januara 2015. kada su iz Vlade Vojvodine najavili da će sami pripremiti predlog zakona o finansiranju. Tom prilikom pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman je rekao da „više nije siguran da li i dalje postoji Radna grupa za izradu zakona jer se od osnivanja sastala samo jednom“.

Pred novinare je tri meseca kasnije izašao narodni poslanik i lider LSV-a Nenad Čanak koji je rekao da se sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem dogovorio da se o zakonu razgovara nakon prvomajskih praznika.

Vujović je pred novinare trebalo sa nacrtom zakona da izađe 31. jula, što je izazvalo čuđenje u Pokrajini. Dva dana kasnije Vujović je izjavio da je sve završeno u predviđenom roku i „da su predlozi rešenja za finansiranje Vojvodine sastavljeni na osnovu inicijalnih stručnih i političkih razgovora, a po ugledu na najbolju praksu u svetu“.

Nakon šest meseci nedešavanja po tom pitanju, Delegacija Evropske unije u Srbiji je upozorila da Evropska komisija već duže vreme u svojim godišnjim izveštajima poziva na donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine i da taj pravni akt još uvek nedostaje.

Od kada je SNS 2016. preuzeo upravljanje i Skupštinom i Vladom Vojvodine, pitanje zakona o finansiranju nije bilo u fokusu. Sve do 5. marta 2019, kada je predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović rekao da je „više puta pitao Vladu Srbije zašto se ne donosi zakon o finansiranju Vojvodine i dobio odgovor da to nije prioritet u ovoj godini“.

Njegovoj izjavi prethodila je aktivnost republičkih poslanika LSV-a koji su predali u skupštinsku proceduru Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini i Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine u kojima se, između ostalog, zahteva promena Ustava Srbije.

Iako je 19. marta Vlada Srbije odbila ove predloge, oni su se našli na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije koje je počelo 20. marta. Šest dana kasnije za predloge je glasalo svega osam poslanika, dok poslanici vladajuće koalicije nisu ni glasali smatrajući da je predlog protivustavan.

Od tada o zakonu nije bilo ni reči, a nije se mnogo pominjao ni tokom izborne kampanje. Nakon izbora je pak izvesno da LSV neće imati poslanike u novom sazivu Skupštine Srbije, iako izborni proces nije završen. Da li će se neko umesto njih latiti ove teme – ostaje da se vidi. U međuvremenu su i kritike Evropske unije utihnule.

Darko Šper (VOICE, foto: Beta)

Print Friendly, PDF & Email