Redakcija Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra došla je u posed snimka incidenta tokom antifašističkog skupa u Novom Sadu 7. oktobra 2007. na kom se jasno vidi da je optuženi Nedeljko Pešić salutirao u znak nacističkog pozdrava, a Viši sud u Novom Sadu će odlučiti da li takvo ponašanje predstavlja izazivanje nacionalne rasne ili verske mržnje.
Na snimku koji prikazuje grupu pripadnika zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj koja je iz dvorišta Doma vojske napala građane koji su mirno šetali ulicom vidi se kako Pešić na ogradi vređa građane i u jednom trenutku u njihovom pravcu pruža visoko ispruženu desnu šaku na način kako su se pozdravljali nacisti za vreme Drugog Svetskog rata.
Snimak pod nazivom „Demonstrations Against Nazis In Novi Sad“ postupno prikazuje situaciju u Domu vojske, gde se prvo vidi grupa neonacista na zidu bašte restorana sa raširenom zastavom Srbije kako pevaju nacionalističke pesme i uzvikuju uvredljive parole na račun učesnika antifašističke šetnje. Većina iz te grupe potom se upućuje na ogradu Doma vojske, gde započinju verbalni sukob sa građanima, koji obiluje psovkama i uvredama koje se navode i u presudama Organa za prekršaje u Novom Sadu, gde su bili privedeni istog dana zbog remećenja javnog reda i mira.
Na osnovu ovog snimka može se zaključiti da se na ogradi najagresivnije ponašao Dolf Pospiš, koji se tokom krivičnog postupka nagodio sa tužilaštvom o priznanju krivice i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 meseci zbog nasilničkog ponašanja i izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Slično ponašanje, puno uvreda i psovki na račun građana karakterisalo je i Nedeljka Pešića, ali za razliku od Pospiša on i dalje pred sudom negira da je počinio delo koje mu se stavlja na teret i tvrdi da se u Domu vojske našao „slučajno“.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu tereti neformalnog vođu zabranjene neonacističke Gorana Davidovića i drugooptuženog Pešića da su 7. oktobra 2007. „nacistički salutirali podižući desnu ruku sa ispruženom šakom u pravcu okupljenih učesnika antifašističkog skupa, na koji način su isprovocirali prvo verbalni, a potom i fizički sukob učesnika skupa i osoba okupljenih u Domu vojske“.
Iako advokati Pešića i Davidovića tvrde da njihovi klijenti nisu učinili ništa što bi ih moglo dovesti u vezu sa izazivanjem nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, većina oštećenih je na suđenju rekla da su osetili netrpeljivost tokom incidenta i da su pripadnici Nacionalnog stroja uzvikivali uvredljive parole, a neki od njih i nacistički otpozdravljali u pravcu građana.
Ivan Stevanović, kojem je tokom incidenta kamenicom razbijena glava, rekao je da je tog dana bio na novinarskom zadatku kao asistent snimatelja televizije B92 i da je jasno u dvorištu Doma vojske video Davidovića kako dobacuje, vređa i nacistički otpozdravlja prema učesnicima antifašističke šetnje, te da je stekao utisak „da je on kontrolisao sve ljude i govorio im šta da rade“.
Stevanović je prilikom svedočenja rekao i da je na ogradi Doma vojske video nekoliko mladića koji su takođe nacistički salutirali porema učesnicima antifašističkog skupa u pokretu i da su tada počele da lete flaše i kamenice, od kojih je jedna i njega pogodila u glavu.
Prema njegovim rečima, Davidović nije bio na ogradi, ali je kroz ogradu Doma vojske mogao da vidi kako radi 99 odsto onog što su radili preostali. „Nisam ga video da baca kamenje, ali jesam kako viče, interno im dobacuje i kako nacistički otpozdravlja. Zgrožen sam činjenicom da se u Novom Sadu ovako nešto desilo“, rekao je Stevanović.
Optuženi Pešić potvrdio je da se nalazio na zidu Doma vojske, ali da svojim postupanjem nije izazivao nacionalnu ili rasnu mržnju i netrpeljivost. On je na početku suđenja 17. oktobra rekao da se tog dana sasvim slučajno našao u Domu vojske jer je policija prethodno zaustavila autobus u kom se nalazio.
„Ja sam iz Šapca putovao u Kulu, ali je policija zaustavila autobus na keju pa sam se na protestu slučajno našao. Između dva skupa nije došlo do tuče zbog kordona policije i ograde na Domu vojske“, rekao je Pešić i dodao da se na fotografijama vidi „kako se brani od cigala koje su upućene u njegovom pravcu“. Takođe je rekao „da je vikao na ljude da ne bacaju kamenice, cigle i baklje“.
Međutim, snimci televizijskih ekipa demantuju ono što on tvrdi. Na njima se vidi kako iz bašte Doma vojske sa grupom ekstremista odlazi ka ogradi gde je uz Dolfa Pospiša bio jedan od najratobornijih neonacista. Prilikom upada pripadnika žandarmerije Pešić je ostao poslednji na ogradi u obračunu sa antifašistima. Za razliku od početka sukoba, Pešić na sebi u tom trenutku ima duksericu na kojoj se jasno vidi keltski krst – neonacistički simbol koji je koristila i organizacija Nacionalni stroj.
Pešić je na suđenju rekao i da nije član bilo kakve političke ili neke druge organizacije. „Tokom protesta nosio sam žutu traku oko rukava kao znak podrške stradalim Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. Traku sam dobio ispred katoličke katedrale“, rekao je Pešić, ali nije objasnio kada je uspeo da stigne i do katedrale, ako se slučajno našao na skupu kada je policija blokirala kej.
Pešić dao potpuno drugačiji iskaz pre deset godina
Iako je Prekršajni sud u Novom Sadu (nekadašnji Organ za prekršaje) nakon četiri godine čuvanja uništio sve presude neonacistima, VOICE je došao u posed kopija tih presuda. Uvidom u presudu protiv Nedeljka Pešića, uočljiva je velika razlika u odnosu na iskaz koji je dao pred Višim sudom. Pre deset godina Pešić je rekao da je došao iz Šapca da se vidi s drugaricom koja studira u Novom Sadu. Pošto je od nje dobio poruku da ne može da dođe otišao je na piće u pivnicu Doma vojske sa dva poznanika, Čehom i Englezom.
U bašti je, prema njegovim rečima, sedelo oko 60 ljudi sve dok nije naišla kolona građana iz koje su ih neki od učesnika gađali kamenjem i ciglama. Rekao je za sebe da se tokom verbalnog sukoba koji je prethodilo bacanju kamenica približio ogradi, te da je uhapšen u momentu dok je pokušavao da pomogne povređenom novinaru.
Takvo Pešićevo svedočenje pobija policijski snimak incidenta na kom se vidi da je bio agresivan i da je vređao učesnike antifašističkog skupa, što je on negirao. Organ za prekršaje je utvrdio da je Pešić učesnicima antifašističkog skupa vikao: „Ua pičke jedne ciganske, pičke gađate se, mamu vam jebem, ubij“, čime je ugrozio mir i spokojstvo javnog skupa. Utvrđeno je i da je Pešićeva uloga bila istaknuta i na zidu sa kog je grupa mladića vređala građane, ali i kasnije na ogradi Doma vojske, o čemu svedoče brojne fotografije. Pešić je osuđen na 25 dana zatvora i odmah je upućen na odsluženje kazne.
I ostali pripadnici Nacionalnog stroja koji su se pred Višim sudom pojavili u svojstvu svedoka rekli su da u svom ponašanju u Domu vojske nisu videli ništa protivzakonito. Protiv većine njih se prethodno vodio krivični postupak, ali je tužilaštvo krajem 2015. odustalo od daljeg krivičnog gonjenja sedmorice pripadnika Nacionalnog stroja za nasilničko ponašanje prema učesnicima antifašističke šetnje.
Predrag Golubović, koji je 7. oktobra 2007. uhapšen zbog napada na učesnike antifašističke štenje, posvedočio je u Višem sudu da je tog dana iz Priboja došao u Novi Sad da poseti ujaka i da se slučajno našao na skupu. „U Domu vojske sam hteo da popijem piće. S jedne strane ugledao sam srpske zastave i srpsku omladinu kako uzvikuje ‘Srbija, Srbija’, a sa druge zastave i ljude koji nisu bili prijateljski nastrojeni. Video sam neke crvene zastave i zastave nevladinih organizacija koje me nerviraju. Bili su mnogobrojniji, a neki su bili i agresivni. U jednom trenutku su počeli i da bacaju kamenice“, rekao je Golubović i dodao „da sa njihove strane nije bilo kamenica“.
On je naveo da u grupi u kojoj se našao nije video fašističke pozdrave, da nikoga od optuženih ne poznaje, a da je za Davidovića čuo samo iz medija. Na insistiranje tužioca objasnio je da je pozdrav „Zig hajl“ karakterističan još iz vremena rimskih legionara, o čemu je učio u školi. „Taj pozdrav ne mora značiti da se koristi u nekom kontekstu“, rekao je Golubović i dodao da ispruženu jednu ili dve ruke često koriste i navijači.
A deset godina ranije kod sudije za prekršaje Golubović je rekao da je s prijateljima našao u Domu vojske, a da se u Novom Sadu obreo zbog šopinga. Kazao je i da je u jednom momentu velika grupa građana počela da ih vređa i da su im oni uzvratili rečima: „Pičketine, jebaćemo vam mater“, te da su građane nazivali „pederima i sektašima“. Sud je pregledom video snimka utvrdio da je Golubović uzvikivao: „Ubij pedera“ zbog čega je osuđen na deset dana zatvora.
Svedok Vladan Negovanović, koji je takođe bio optužen u ovom postupku pre izmene optužnice, rekao je u Višem sudu da je sedeo u Domu vojske sa prijateljem nezavisno od okupljenih ljudi. „Kolona se kretala ka keju. U momentu kada su momci u Domu vojske raširili srpsku zastavu ovi u koloni su podivljali i počeli da bacaju kamenje. Počeo je metež i vikali su nam da smo fašisti i da će nas pobiti. Bacili su i jednu baklju prema zastavi“, rekao je Negovanović i dodao da ga je pogodio jedan kamen.
Naglasio je da nije bio na skupu i da nije poznavao Davidovića i Pešića. Na pitanje tužioca da li je video Davidovića kako nacistički salutira rekao je: „Nisam video da to radi, a ne znam ni šta je to“. Na dodatno pitanje sudije Slobodanke Gutović kako ne zna kako izgleda nacistički pozdrav, a tvrdi da Davidović to nije radio, ostao je bez jasnog odgovora.
Deset godina ranije, na saslušanju kod sudije za prekršaje rekao je „da mu je kolona građana izgledala kao Gej parada i da su građani iz kolone vređali goste pivnice da su fašisti i nacisti i gađali ih kamenjem“. Takođe je rekao da je skandirao „Vojvodina Srbija“ i „Kosovo Srbija“ i „da je njegova zastava srpska, a ne duginih boja“. Prekršajni sud je protiv Negovanovića obustavio postupak.
Daniel Petrović je rekao u Višem sudu da je sedeo i pio piće sa drugarima kada su sa druge strane ograde došli ljudi i da je tada nastao metež. Na pitanje zamenika tužioca Zorana Jakovljevića šta je on radio i da li je nešto video, odgovorio je da je stajao sa ostalima i pevao srpske pesme i da nije video da bilo ko od njih nacistički otpozdravlja. Za Davidovića je rekao da ga zna površno i da nije imao sa njim kontakte, a da optuženog Pešića ne poznaje. On je 2007. prekršajno osuđen na 25 dana zatvora jer je bacio dva kamena na okupljene građane.
Davidović okupio neonaciste
Većina pripadnika Nacionalnog stroja, bilo kao optuženi ili u svojstvu svedoka, na suđenju u Višem sudu tvrdili su da su se slučajno tog dana našli u bašti Doma vojske. Neki su govorili da su došli u Novi Sad u šoping, neki da su došli da se vide sa drugaricom ili društvom, a većina njih da su u Domu vojske sedeli nezavisno od pripadnika grupe neonacista u kojoj je bilo više od 60 ljudi. Snimak koji je tog dana načinila TV Panonija prikazuje nešto sasvim drugo – kako pre prolaska građana neonacisti mirno sede u bašti i ispijaju pivo.
Iako su na suđenju skoro svi pripadnici Nacionalnog stroja rekli da Gorana Davidovića nisu poznavali lično ili da su ga upoznali tom prilikom, na televizijskom snimku Davidović stoji u bašti i dočekuje grupu kratko podšišanih mladića u crnim jaknama. Dok ostali sede i ispijaju pivo Davidović se sa mladićima, koji su očigledno u Novi Sad došli iz drugih gradova ili država, srdačno pozdravlja a s nekima od njih i ljubi prilikom dolaska u baštu Doma vojske.
Iako je oslobođen prekršajne odgovornosti, Davidovićevo ponašanje tog dana precizno je opisano u odluci Organa za prekršaje. „Na osnovu video snimka uočava se grupa lica koja je okupljena oko zastave Srbije kada prvookrivljeni Goran Davidović jednom rukom poziva ostale iz grupe i tada grupa kreće prema ogradi gde se međusobno raspoređuju. To može da ukaže da je u ponašanju prvookrivljenog reč o licu koje je okupilo građane bez prethodne najave“, navedeno je u presudi uz objašnjenje da je ovde reč o Zakonu o okupljanju građana koji nije bio predmet ovog postupka.
Beograđanin Uroš Stojanović, koji je takođe bio optužen za nasilničko ponašanje, izjavio je kao svedok da je u Novi Sad došao kod rodbine, ali i da prisustvuje „Srpskom maršu“ jer je video plakat u Beogradu. Tvrdio je da nikoga nije poznavao iz grupe u Domu vojske, niti optužene. „Ljudi u koloni su počeli da se približavaju Domu vojske i da na nas bacaju kamenice. Iz Doma vojske niko nije bacao kamenice jer u Domu vojske nema kamenja. Bio sam zauzet izbegavanjem kamenica i nisam uspeo da vidim da li se nako popeo na ogradu“, rekao je Stojanović. Zbog povika „pičketine jedne, jebaćemo vam mater“ i bacanja flaše na građane dobio sudija za prekršaje kaznio ga je sa 15 dana zatvora.
Novosađanin Radomir Dickov, koji je takođe bio optužen u ovom predmetu, rekao je u Višem sudu da je u Domu vojske prisustvovao neformalnom skupu, kada je grupa koja je bila spolja započela incident. „Bilo je međusobnog prebacivanja kamenica, ali do tuče nije došlo. Ja sam bacio jedan kamen. Penjali smo se na ogradu i verbalno dobacivali sa osobama s druge strane“, rekao je Dickov, od ranije poznat pravosudnim organima po sličnom ispadu u društvu Gorana Davidovića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Dickov je u prekršajnom postupku oktobra 2007. osuđen na sedam dana zatvora jer je na građane bacio kamen.
Milić: Tužilaštvo nije trebalo da odustane od daljeg gonjenja neonacista
Novosadski advokat Veljko Milić tvrdi da Više javno tužilaštvo pre dve godine nije trebalo da odustane od daljeg krivičnog gonjenja većine pripadnika Nacionalnog stroja koji su bili optuženi za nasilničko ponašanje.
Tužilaštvo se na ovakav potez odlučilo punih osam godina od incidenta u Domu vojske jer se njima zbog istog događaja već sudilo u tadašnjem Organu za prekršaje pa je ocenjeno da bi daljim krivičnim gonjenjem došlo do povrede načela Ne bis in idem (ne dva puta za isto).
Milić navodi da se u odlukama Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu navodi da su Davidović, Dickov, Stojanović, Petrović i Negovanović, pored vređanja učesnika antifašističkog skupa, ista lica i gađali kamenjem i drugim predmetima, ali da se nigde ne navodi da je usled toga došlo i do povređivanja nekih lica.
„Ne navodi se da li su tom prilikom nekog pogodili ili da li je usled gađanja kamenicama i drugim predmetima došlo do povrede nekih lica, što predstavlja bitno obeležje krivičnog dela nasilničko ponašanje (čl. 344. st. 2. Krivičnog zakonika). Ovo jeste granična situacija, ali smatram da je tužilaštvo imalo dovoljno prostora da nastavi krivično gonjenje u odnosu na ova lica i za nasilničko ponašanje. Na kraju je trebalo da sud bude taj koji će doneti konačnu odluku“, smatra Milić.
Prema njegovim rečima, praksa po pitanju identiteta dela u prekršajnom i krivičnom postupku, kako bi bilo mesta primeni načela Ne bis in idem, kod nas je vrlo neujednačena, ali u ovom slučaju ne postoji identitet dela. „Odlukama koje su donete u prekršajnom postupku nije navedeno da su, kamenicama koja su ova lica bacali, pogođena određena lica i da su usled toga nastupile posledice u vidu lakih telesnih povreda tih lica“, smatra Milić.
Kada je reč Pešiću i Goluboviću, Milić navodi da u odlukama Organa za prekršaje koje se odnose na njih dvojicu apsolutno ne stoji da su bilo koga gađali kamenjem i drugim predmetima. „U Rešenju Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu koje se odnosi na Pešića čak se izričito navodi da ‘nije kamenjem i ciglama nikoga gađao’. U odnosu na Golubovića takođe nije navedeno da je bacao kamenice na učesnike skupa. Prema tome, u odnosu na ovu dvojicu nije bilo mesta primeni načela Ne bis in idem“, ocenio je Milić.
S obzirom na to da su Dolf Pospiš i Predrag Milovanović priznali krivicu pre nego je tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja neonacista zbog nasilničkog ponašanja (a to su dela za koja su se i oni teretili), to znači da su oni priznanjem izvukli deblji kraj.
Darko Šper (VOICE)
