Novi Sad: Građani u borbi za mesne samouprave

25. Apr 2021 by Dalibor Stupar | Nema komentara

Stepen demokratije u društvu meri se stepenom decentralizacije vlasti

Građansko samoorganizovanje zapravo je vid konačne samoodbrane ličnog dostojanstva, ali i prostora u kojem živimo, bez obzira je li u pitanju nivo mesne zajednice, grada ili nešto treće. Ljudi su počeli da shvataju da im se komunalni problemi obijaju direktno o glavu, bez obzira da li je u pitanju trovanje vazduha, zemlje ili prosto raspad infrastrukture, nema tu više pitanja da li im se više sviđa ovaj ili onaj vođa, nego da li će voziti kroz kratere i da li će se trovati iz vodovoda, tako da je to zaista samoodbrana, ističe za VOICE sociolog Dario Hajrić.

Podsetimo, pre nekoliko dana u Novom Sadu je i zvanično pokrenuta Inicijativa za mesne zajednice, kao mesta na kome bi trebalo da dođe do udruživanja i povezivanja nezavisnih građana koji se odluče za kandidaturu na predstojećim izborima za svoje mesne zajednice. Kako je saopšteno iz Inicijative, ona bi trebalo da bude most povezivanja svih građanskih inicijativa, ali i predloga građana o tome kako je moguće uticati na rad ovih institucija mesne samouprave.

U okviru Inicijative pokrenut je i internet sajt – www.mesnezajednice.rs – na kojem se nalaze brojne važne informacije koje su prikupljene putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, ili lično od strane zainteresovanih kandidata.

Sajt sa interaktivnom mapom

Na sajtu www.mesnezajednice.rs, građani po prvi put na jednom mestu mogu da vide kompletne statute novosadskih mesnih zajednica, odluke o izmenama statuta, adrese i kontakte mesnih zajednica.

Tu su i spiskovi ulica koje su obuhvaćene teritorijom svake mesne zajednice, kako bi znali kojoj MZ pripadaju u odnosu na svoje prebivalište i eventualno mogli da se kandiduju i glasaju na izborima.

Takođe, na sajtu je postavljena i interaktivna mapa svih 47 novosadskih mesnih zajednica, na kojoj građani mogu da iznose predloge diskutuju na forumu. Plan je da sajt nastavi sa radom i nakon izbora, kao mesto na kom će se objavljivati vesti u vezi sa mesnim zajednicama i eventualnim angažmanom kandidata koji uđu u savete. Već sada je moguće poslati predloge kojima bi se popravila situacija ili rešili problemi u određenoj MZ.

– Te informacije do sada nisu bile dostupne javnosti, a nemali broj puta referenti mesnih zajednica nisu mogli da ih daju bez odobrenja aktuelnih Saveta iako su u pitanju javni dokumenti koji moraju biti dostupni svakome ko je zainteresovan za njihov rad, nadležnosti i mogućnost angažmana u lokalnim i mesnim zajednicama – ukazuju iz Inicijative.

Stepen demokratije u društvu meri se stepenom decentralizacije vlasti

Među nezavisnim kandidatima je i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bojana Bodroža, koja za VOICE ističe da je odlučila da se angažuje “jer smo došli do momenta u kome više ne može samo da se posmatra lični interes već da, ukoliko zaista postoji želja da se društvo promeni, mora da se istupi i učini nešto za zajednicu”. Kaže da se društvo nalazi u začaranom krugu u kojem svi čekaju da neko drugi nešto uradi, te da je ona odlučila da bude taj neko ko će preduzeti nešto, u skladu sa onim što joj relativno ograničeni resursi i energija dozvoljavaju.

Bojana Bodroža

– Istupam i angažujem se u nekim gradskim inicijativama i akcijama onoliko koliko mogu, ali i to malo je opet bolje nego ništa. Postoje različiti načini da se ljudi angažuju – kroz nevladine organizacije, kroz različite inicijative ili kroz izbore za mesne zajednice, ili čak i sve to zajedno. Svi načini su apsolutno legitimni i svi su jednako vredni – navodi ona.

Kako precizira, njena mesna zajednica je „Nikola Tesla“ na Telepu i za sada je tu jedini nezavisni kandidat, ali se nada da će se još neko od komšija odlučiti da joj se pridruži.

– Ti ljudi koji sede u mesnim zajednicama, koji su često predstavnici različitih stranaka, ti ljudi su naše komšije i moja je pozicija da čak i ako bih sama ušla kao nestranačko lice u taj savet mesne zajednice, da bih apsolutno gradila jedan komšijski odnos i trudila se da predlažem stvari iza kojih možemo svi da stanemo. Mesna zajednica nije stvar ideologije, nego je stvar konkretnih problema u našem kraju – ukazuje naša sagovornica.

Kandidat u MZ „Detelinara“ biće Branislav Kozarčić koji za VOICE precizira kako mesne zajednice ne bi trebalo da budu puke zgrade, već pre svega zajednice ljudi, građana, koji pomoću njih ostvaruju prava garantovana ustavom i zakonima Republike Srbije. Kaže i da građani ne bi trebalo da nasedaju na priču političkih partija na vlasti da su mesne zajednice relikti prošlosti i da nemaju nikakvog društvenog i političkog značaja.

– Ukoliko je to tako, zašto se onda toliko grčevito bore, zašto se toliko angažuju da sačuvaju kontrolu nad mesnim zajednicama? Političke partije imaju različite interese u lokalnim samoupravnim zajednicama od interesa građana – političke partije žele vlast, građani žele jednu uređenu životnu i radnu sredinu, dostojnu čoveka. Tu je razlika – napominje Kozarčić.

Podseća da se stepen demokratije u jednom društvu meri i stepenom decentralizacije vlasti, te da je jasno da aktuelna vlast ima ambiciju da centralizuje sve, da kontroliše kompletan život građana.

Signal opoziciji da treba da se menja

– Ljudi zaista mogu i trebalo bi da mogu da se skupe u svojoj mesnoj zajednici i da izaberu koga hoće. Svi smo svesni toga da te mesne zajednice imaju malo ingerencija, ali čak i to malo ingerencija bi trebalo da bude dostupno ljudima koji tu zaista žive i koji direktno osećaju posledice, naročito te infrastrukturne, ali i generalno komunalne probleme u svakom obliku. Oni su zaista najpozvaniji i najupućeniji da reaguju na takve stvari – smatra Dario Hajrić.

Dodaje da je najlogičnije da građansko samoorganizovanje počne upravo od tog najnižeg nivoa i “bez uplitanja opozicionih stranaka”.

– Na tom nivou daleko je bolja direktna organizacija jer, na kraju krajeva, takve inicijative je teže diskreditovati. Kada je upletena opozicija, automatski to povlači za sobom čitavu već uhodanu propagandnu mašineriju naprednjaka, a kada su u pitanju ljudi sa kojima živite, komšije u zgradi, njih je ipak daleko teže ocrniti i samim tim umanjiti im šanse na izborima. Ne bih očekivao nekakvo čudo, ali po meni to je signal nekakvog zdravlja zajednice, taj pokušaj da se uzvrati – ističe Hajrić.

Smatra da je pomenuta akcija građana pravi momenat da opozicija analizira sopstveno delovanje. To je, dodaje, signal opoziciji da treba da se menja, ali ne u smislu izlizane priče o starim ili novim licima, nego o tome kako uopšte prilazi građanima i kako zamišlja svoju ulogu.

Dario Hajrić (Foto: N1)

Opozicija nije tu da bi jednog dana bila Vučić umesto Vučića, nego da bi ponudila alternativu u smislu strukturno drugačije politike i načina upravljanja jer to što mi sada imamo jeste smenjivanje jednog vođe drugim na svim nivoima. To kod nas uvek ide odozgo na dole, a opozicija nikako da shvati da mora da ponudi alternativu koja ide u suprotnom smeru, odnosno od građana ka vrhu. Prosto su navikli na to da naše stranke funkcionišu tako i mislim da će jako teško to da ukapiraju. Mislim da nama, zapravo, treba nekakav antistranački pokret više nego nekakva stranačka alternativa – smatra Hajrić.

Pokazna vežba SNS mašinerije za preuzimanje vlasti

Izbori za mesne zajednice u Novom Sadu održaće se ovog leta. U novembru 2020. trebalo je da budu održani u četiri mesne zajednice: „Podbara“, „Salajka“, „Bukovac“ i „Stepanovićevo“ . Interesantno je da su građani o tome bili veoma šturo obavešteni iako je izbore raspisala predsednica Skupštine Grada Novog Sada Jelena Marinković Radomirović 22. oktobra za 22. novembar 2020. Grupa za konceptualnu politiku, koja je bila jedan od inicijatora Inicijative za mesne zajednice, tada je u kratkom periodu pokušala da animira građane da se na izborima kandiduju, ali su ubrzo izborne radnje stopirane „zbog propisanih epidemioloških mera radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID 19“.

Marginalizovane i uzurpirane

Mesne zajednice su prešle put od najvažnije autonomne tačke okupljanja na lokalu do potpune marginalizacije. Procvat su doživele tokom doba socijalizma, kada su bile stožer okupljanja i samoorganizovanja lokalne zajednice i imale kako društveno-političku, tako i kulturnu dimenziju. Raspadom tog sistema postepeno su marginalizovane, uzurpirane od strane lokalnih vlasti, da bi danas postale pravi relikt prošlosti bez jasne funkcije, osim udomljavanja zaslužnih stranačkih kadrova i lakšeg prikupljanja sigurnih glasova.

Poslednja promena Zakona o lokalnoj samoupravi 2018. godine dovela je do konačnog gubljenja gotovo svih ingerencija, kao i žiro-računa. U skladu sa Statutom Grada Novog Sada upodobljenim sa novim zakonom, Savet mesne zajednice „donosi statut mesne zajednice; donosi finansijski plan mesne zajednice i programe razvoja mesne zajednice; bira i razrešava predsednika saveta mesne zajednice; predlaže mere za razvoj i unapređenje komunalnih i drugih delatnosti na području mesne zajednice; donosi poslovnik o radu saveta mesne zajednice i druge akte iz nadležnosti mesne zajednice; pokreće inicijativu za donošenje novih ili izmenu postojećih propisa Grada, i vrši druge poslove iz nadležnosti mesne zajednice utvrđene ovim statutom, aktom o osnivanju mesne zajednice, statutom mesne zajednice ili drugim gradskim propisima“.

Nekadašnja članica Saveta MZ „Ivo Andrić“ Sanja Petrović, za VOICE podseća da su mesne zajednice pre 2012. godine imale svoje žiro-račune, zapravo podračune sa kojih su sredstva mogle da troše uz odobrenje lokalne samouprave. Zbog toga su, dodaje, povremeno pribegavali tome da poslove poput krečenja ili nabavke klima uređaja sprovedu direktno, putem donacija. I pored toga, MZ su služile kao adresa na koju su građani mogli da pošalju nekakav prigovor, pitanje ili predlog, koji bi onda bio prosleđen nadležnim gradskim institucijama s ciljem da se nešto promeni.

– Bilo je i odbijanja, ali bilo je i prihvatanja, pogotovo ako smo imali novca na tom podračunu, pa podnesemo neki svoj biznis plan koji smo hteli da realizujemo u tom trenutku. Nekada smo uspeli, nekada nismo, nekad smo se više borili, nekad manje. Nije bilo baš neizvodljivo, ali je uvek bilo teško – navodi Petrović. Kao jedan od uspešnih primera navodi pomeranje gradskih autobusa na okretnicu na kraju Limana 4. Oni su prethodno, dok čekaju novu vožnju, stajali parkirani ispred zgrada sa upaljenim motorima, ispuštajući tako izduvne gasove pod prozore građana.

– Mi smo inicirali za tu okretnicu. Morali smo da pokrenemo mašineriju i na kraju je izmeštena ta okretnica, napravljena je dalje od zgrada – navodi Petrović. Po njenom mišljenju, mesna zajednica je kao porodica, od nje sve kreće, ona je kao mala država, te bi stoga trebalo da ima i značajno veće ingerencije.

Poslednji izbori za jednu novosadsku mesnu zajednicu održani su 2019. u Begeču i to je bila pokazna vežba SNS mašinerije za preuzimanje vlasti. Kako je VOICE već pisao, izbornu kampanju pratila su obećanja i radovi koji su prvobitno odugovlačeni prethodnih godina, kao i pretnje kandidatima. Sve se svodilo na pretnju oko oduzimanja lokalnog vodovoda izgrađenog samodoprinosom, a novi stranački savet MZ taj posao je i sproveo u delo, bez da je obavestio građane.

Bojana Bodroža napominje da njeni dosadašnji istupi u javnosti po različitim pitanjima koja se tiču lokalne sredine i političke klime nisu doveli do toga da ima problema na radnom mestu, niti je za sada imala neprijatnih iskustava, pretnji ili pritisaka.

– To ne znači da to ne može da se desi i da, možda, u nekom momentu ne može da počne. Međutim, za mene je neprihvatljivo da budem neko ko se plaši da istupa! Ja imam pravo da govorim, imam pravo da delujem, moje delovanje je u zakonskim okvirima, imam pravo da se borim. Za mene plašiti se pre nego što bilo šta uradiš znači ne biti čovek. Jednostavno ne pristajem na to da se plašim – ističe Bodroža.

Dalibor Stupar (VOICE)


Print Friendly, PDF & Email